Predsednik Kube Migel Dijaz-Kanel rekao je da ostrvo dobija samo dve trećine benzina koji je potreban i da je nedostatak posledica toga što zemlje dobavljači ne ispunjavaju ugovorene sporazume, preneo je Gardijan .
Horhe Pinjon, direktor Univerziteta Teksas na programu za energetiku i životnu sredinu u Latinskoj Americi i Karibama u Ostinu, rekao je da je u pitanju aluzija na Venecuelu.
Dve socijalističke zemlje imaju barter sporazum 2000. godine: Kuba šalje Venecueli lekare, nastavnike i navodno kontraobaveštajne agente u zamenu za pošiljke sirove nafte.
Čini se da je taj dogovor sada propao.
„Poslednje dve decenije Venecuela gubi taj prihod time što nije prodavala tu naftu na međunarodnom tržištu“, rekao je Pinjon.
Smatra da su upravo došli do tačke u kojoj više ne mogu da nastave da obezbeđuju naftu bez gotovine Kubancima.
Izvoz Venecuele na Kubu opao je za oko 50 odsto tokom protekle decenije pošto je ukupna proizvodnja nafte opala zbog korupcije, lošeg upravljanja i sankcija, navodi Gardijan .
Vašington je, nakon što je sankcionisao rusku naftu i gas prošlog novembra, izdao „Ševronu“ dozvolu za izvoz venecuelanske nafte u SAD prvi put posle mnogo godina.
To je donelo Kubi probleme: na ostrvu ima mnogo sirove nafte, ali je niskog kvaliteta i rafinerije nisu u stanju da je prerade.
Venecuelanska nafta visokog kvaliteta, čini se, sada ide u SAD.
Kubi nedostaje gotovina i ima teškoće da na međunarodnom tržištu kupi gorivo, ili čak razblaživače koji bi mogli da se koriste za prečišćavanje sirove nafte.
Sankcije koje je nametnula Trampova administracija i koje je Bajden uglavnom ostavio na snazi, ostavile su Kubu bez milijardi dolara deviznih prihoda godišnje, kažnjavajući naftne tankere koji pristaju na ostrvu i prekidajući kreditne linije.
Ekonomisti upozoravaju da će, ako se situacija nastavi, cene hrane porasti, a produktivnost pasti još niže.
Ovogodišnja žetva šećerne trske će biti najgora za više sto godina, jer zbog nestašice dizela trska ne stiže do rafinerija.