Preko 2.500 Jevreja posetilo je u nedelju najosetljivije sveto mesto Jerusalima uoči nacionalističke parade kroz Stari grad, što je navelo Palestince zabarikadirane unutar džamije Al Aksa da bacaju kamenje i vatromet na posetioce i obližnju izraelsku policiju.
Hiljade policajaca raspoređeno je širom grada za nedeljni marš, u kojem su izraelski nacionalisti mašući zastavama planirali da prošetaju srcem glavne palestinske saobraćajnice Starog grada.
Izrael kaže da je marš namenjen da proslavi zauzimanje istočnog Jerusalima, uključujući Stari grad, u ratu na Bliskom istoku 1967. godine. Izrael je anektirao istočni Jerusalim u potezu koji nije međunarodno priznat i polaže ceo grad kao glavni grad.
Ali Palestinci, koji traže istočni Jerusalim kao prestonicu buduće države, vide marš kao provokaciju. Prošle godine, parada je pomogla u pokretanju 11-dnevnog rata između Izraela i militanata u Gazi.
Uoči marša, premijer Naftali Benet je rekao da je „ivijanje zastave Izraela u glavnom gradu Izraela očigledna stvar” i da je Izrael to jasno stavio do znanja „od samog početka”. Istovremeno je zamolio učesnike da slave na „odgovoran i pun poštovanja način“.
Hiljade ljudi obično učestvuje u maršu kroz muslimansku četvrt Starog grada, uključujući i neke koji izvikuju nacionalističke ili rasističke slogane prema Palestincima, pre nego što krenu do Zapadnog zida u jevrejskoj četvrti.
Prošle godine, nakon nekoliko nedelja izraelsko-palestinskih nemira u Jerusalimu, vlasti su promenile rutu marša u poslednjem trenutku kako bi izbegle muslimansku četvrt. Ali tada je bilo prekasno, a Hamasovi militanti u Gazi ispalili su salvu raketa prema Jerusalimu dok je povorka bila u toku. To je pokrenulo 11 dana teških borbi.
Vladari Hamasa u Gazi pohvalili su ono što su nazvali „velikim herojstvom“ koje su Palestinci pokazali u Al Aksi ranije u nedelju. „Islamski palestinski arapski identitet džamije Al Aksa biće zaštićen od strane naših ljudi i njihovog hrabrog otpora svom snagom“, rekao je Hazem Kasem, portparol grupe.
Grupa, međutim, može biti oprezna da se umeša u još jednu rundu borbe. Gaza je teško pogođena u prošlogodišnjem ratu, a teritorija se još uvek bori da popravi štetu. Pored toga, oko 12.000 radnika u Gazi sada ima dozvolu da radi unutar Izraela u sklopu napora da se održi mir među neprijateljima. Obnovljene borbe mogle bi da rizikuju gubitak tih poslova, koji su dali mali podsticaj razorenoj ekonomiji Gaze.
Rano u nedelju, oko 1.800 Jevreja posetilo je sporno naselje na vrhu brda gde se nalazi džamija Al Aksa, saopštila je izraelska policija.
Al Aksa je treće najsvetije mesto u islamu i služi kao moćan simbol za Palestince. Kompleks je takođe najsvetije mesto za Jevreje, koji ga nazivaju Hramskom gorom i poštuju je kao dom biblijskih hramova. Konkurentne tvrdnje o lokaciji leže u srcu izraelsko-palestinskog sukoba i izazvale su brojne runde nasilja.
Desetine Palestinaca zabarikadirali su se unutar džamije i počeli da bacaju predmete i vatromet kada su jevrejski posetioci počeli da pristižu.
Među posetiocima je bio Itamar Ben-Gvir, lider male ultranacionalističke opozicione partije i sledbenik pokojnog rasističkog rabina Meira Kahanea, koji je ušao sa desetinama pristalica pod jakom policijskom stražom.
Palestinci su uzvikivali „Bog je veliki“, dok je Ben-Gvir, u pratnji izraelske policije, vikao „Jevrejski narod živi“. Policija je saopštila da je zaključala kapiju džamije i da je uhapsila 18 ljudi. Nije bilo izveštaja o povređenima.
Bez objašnjenja, izraelska policija je preduzela redak korak i zabranila palestinskim novinarima, uključujući i fotografa Asošiejted presa, da uđu u kompleks.
Policija je takođe saopštila da su desetine posetilaca jedne od jevrejskih grupa „kršile pravila poseta“. Rečeno je da je grupa uklonjena i da su neki ljudi privedeni.
U saopštenju policije nije bilo više detalja. Ali prema dugogodišnjim aranžmanima poznatim kao „status kvo“, jevrejskim posetiocima kompleksa nije dozvoljeno da se mole. Poslednjih godina, međutim, broj jevrejskih posetilaca značajno je porastao, uključujući i one koji su primećeni kako se tiho mole.
Takve scene izazvale su strah Palestinaca da Izrael planira da preuzme ili podeli tu oblast. Izrael poriče takve tvrdnje, rekavši da ostaje privržen statusu kvo.
Kasnije je policija saopštila da su Palestinci gađali snage bezbednosti kamenjem i flašama u blizini kapije Damaska, na ulazu u muslimansku četvrt. Viđeno je da policija tuče neke Palestince. Policija je saopštila da su tri osobe uhapšene, a jedan izraelski telohranitelj je lakše povređen.
Dodatnih 800 Jevreja posetilo je kompleks u nedelju popodne bez incidenata, saopštila je policija.
Šef izraelske nacionalne policije Kobi Šabtai rekao je da su njegove snage spremne za „svaki scenario“ i da su preduzele „neposredne i profesionalne“ akcije kada je to bilo potrebno.
„Nećemo dozvoliti da bilo koji huškač ili izgrednik sabotira današnje događaje i narušava red i zakon“, rekao je on. Do podneva su posete privremeno prestale, a situacija se smirila.
Džordan je osudio posetu Ben-Gvira toj lokaciji i upozorio da bi „provokativan i eskalirajući marš“ mogao dodatno pogoršati stvari. Jordan je kontrolisao istočni Jerusalim sve dok ga Izrael nije zauzeo 1967. godine i on ostaje čuvar muslimanskih svetih mesta.
Nedeljni marš dolazi u vreme pojačanih tenzija. Izraelska policija se poslednjih meseci više puta suočavala sa palestinskim demonstrantima koji su bacali kamenje u spornom kompleksu, često ispaljivajući gumene metke i šok granate.
Istovremeno, oko 19 Izraelaca ubili su palestinski napadači u Izraelu i na okupiranoj Zapadnoj obali poslednjih nedelja, dok je preko 35 Palestinaca ubijeno u izraelskim vojnim operacijama na okupiranoj Zapadnoj obali. Mnogi od ubijenih su palestinski militanti, ali među poginulima je i nekoliko civila, uključujući Širin Abu Akleh, poznatu dopisnicu satelitskog kanala Al Džazira.
Jerusalimska policija je kritikovana na međunarodnom nivou zbog prebijanja ožalošćenih na sahrani Abu Akleha pre dve nedelje.
Izrael je zauzeo istočni Jerusalim, zajedno sa Zapadnom obalom i Gazom, u bliskoistočnom ratu 1967. Palestinska uprava koju podržava međunarodna uprava, koja upravlja oblastima Zapadne obale koju su okupirali Izrael, traži da sve tri oblasti budu nezavisne države.
