Nemačka bi trebalo da nastavi sa politikom koja automatski daje ukrajinskim izbeglicama dozvolu za boravak bez potrebe da prolaze kroz obradu zahteva za azil, rekao je u subotu ministar za rad i socijalna pitanja Hubertus Hajl. EU je u junu zajednički odlučila da Ukrajinci neće morati da prolaze kroz normalne procedure azila rezervisane za izbeglice iz svih drugih delova sveta.
„Ljudi beže od strašnog rata koji je pokrenuo [ruski predsednik Vladimir] Putin“, rekao je Hajl za nemački dnevnik Tagesspiegel, dodajući da „nema šta da im se vrati“.
U Nemačkoj se ukrajinske izbeglice automatski tretiraju kao primaoci Harca IV – složenog sistema nemačke socijalne pomoći i naknada za nezaposlene, prenose nacionalni mediji. To znači, između ostalog, veće isplate pomoći i hitnu radnu dozvolu.
Uobičajeno, tražioci azila moraju da prođu kroz složenu i višestepenu obradu azila, koja, prema nekim izveštajima, može trajati više meseci. U jednom takvom izveštaju se navodi da je još u drugom kvartalu 2020. prosečno vreme obrade takve prijave iznosilo 10 meseci. Za to vreme, tražilac azila dobija niže isplate pomoći prema Zakonu o beneficijama za tražioce azila i nema pravo da radi u Nemačkoj.
Izuzeće koje je odobreno Ukrajincima koristi i njima i lokalnim vlastima, tvrdi Heil, dodajući da osnovna socijalna davanja uglavnom pokriva savezna vlada. Ipak, politika Berlina naizgled se suočila sa otporom na mnogim nivoima.
Lider najveće opozicione partije – Hrišćansko-demokratske unije (CDU) – Fridrih Merc okrivio je vlasti što podstiču ono što je nazvao „socijalnim turizmom“ od strane Ukrajinaca. „Izbeglice“ su navodno putovale tamo-amo između Nemačke i Ukrajine od kojih su navodno pobegle, tvrdio je krajem septembra.
Heil je odbacio ove komentare rekavši da oni samo „truju“ političku i društvenu klimu. „Trenutno doživljavamo najveći priliv izbeglica od Drugog svetskog rata i uspeli smo da pomognemo stotinama hiljada izbeglica iz Ukrajine“, rekao je ministar.
Ipak, čini se da je ni lokalne vlasti za koje se očekuje da budu rasterećene ovom politikom ne podržavaju. Prema rečima Rajnharda Sagera, šefa udruženja nemačkih opština, takve mere šalju pogrešan signal. Na kraju bi to samo dovelo do još većeg priliva izbeglica u Nemačku, tvrdi on.
Početkom oktobra, čelnici nekih dvadesetak opština u jugozapadnoj državi Baden-Virtemberg upozorili su da su nemački gradovi već preplavljeni tražiocima azila usred ogromnog priliva iz Ukrajine.
Organizacije za ljudska prava su takođe kritikovale Berlin što izdvaja Ukrajince i daje lošiji status drugim izbeglicama, prenosi nemačka novinska agencija Tagesšau. Broj ukrajinskih izbeglica koje žive u Nemačkoj prešao je milionsku granicu krajem septembra, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.