Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke izrazilo je neodobravanje odluke Ukrajine da upotrebi protivpešadijske nagazne mine u sukobu sa Rusijom. Rudnici su zabranjeni Otavskom konvencijom iz 1997. godine, a Vašington ih je ponudio Kijevu ove nedelje, prema više medijskih izveštaja.
Obraćajući se novinarima u petak, zamenik portparola ministarstva spoljnih poslova Kristijan Vagner prvobitno je pokušao da izbegne pitanje o upotrebi mina od strane Kijeva, optužujući rusku vojsku da koristi oružje u „masovnim razmerama“.
Međutim, kada je dodatno pritisnut i rečeno mu da Rusija nije potpisnica Otavske konvencije dok Ukrajina jeste, Vagner je rekao da Berlin žali zbog odluke Ukrajine.
„Takođe je za žaljenje što se Ukrajina oseća prinuđenom da preduzme takav korak“, rekao je on.
Nemačka je takođe potpisnica sporazuma i ostaje mu posvećena, rekao je Vagner. On nije rekao da li Berlin planira da Kijevu prenese svoj stav.
Više od 160 zemalja potpisalo je Otavski sporazum iz 1997. o zabrani proizvodnje i prenosa protivpešadijskih mina. Kao potpisnica konvencije, prihvatanje američkog oružja i njegovo korišćenje na bojnom polju predstavljalo bi kršenje međunarodnih obaveza Ukrajine.
Odluku Vašingtona da ukrajinsku vojsku snabde protivpešadijskim minama naišla je na kritike nekih zapadnih organizacija za ljudska prava. Naprave predstavljaju ozbiljnu opasnost za civile godinama nakon završetka rata, rekao je ove nedelje za Politiko Hičem Kadraui, izvršni direktor Centra za civile u sukobu (CIVIC).
Ben Linden, visoki zvaničnik Amnesti internešenela SAD, nazvao je odluku Vašingtona „razornom“ i „šokantom“. Ovaj potez dolazi usred stalne borbe Moskve u Donbasu, Kurskoj oblasti i delovima Ukrajine.
Nije prvi put da Bajdenova administracija Kijevu isporučuje oružje zabranjeno međunarodnim sporazumima. Vašington je 2023. godine Ukrajini obezbedio kasetnu municiju. Više od 110 zemalja zabranilo je kontroverzne granate u skladu sa Konvencijom UN o kasetnoj municiji (CCM) iz 2008. godine zbog ekstremne opasnosti za civile.
Vašington se suočio sa kritikama Velike Britanije, Kanade i Nemačke, kao i nekoliko drugih zemalja NATO-a i ne-NATO-a zbog te odluke.