Nemačka upozorava na „brutalnu“ globalnu glad- za to je kriva ruska vojna kampanja u Ukrajini, tvrdi Berlin.
Rastuće cene hrane širom sveta rezultat je toga što Rusija sprovodi hibridnu ratnu strategiju, izjavila je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u subotu posle sastanka G7.
Međutim, Moskva je odmah uzvratila okrivljujući sankcije Zapada za skok.
„Rusija je donela svesnu odluku da rat protiv Ukrajine pretvori u „rat žitarica““, insistira nemački ministar. To, kako je rekla, sada pogađa širok spektar država, posebno one u Africi.
„Postoji pretnja od brutalne gladi“, rekla je ona.
„Ne smemo biti naivni u vezi sa ovim“, upozorio je Berbok. „To nije kolateralna šteta, to je savršeno nameran instrument u hibridnom ratu koji se trenutno vodi.
Ona je rekla da zemlje G7 žele da traže alternativne načine isporuke žita iz Ukrajine u svet.
Ranije ove nedelje, američki Stejt department je tvitovao: „Dok je Ukrajina izvozila i do pet miliona tona žitarica mesečno, isporuke su skoro zaustavljene zbog blokade ukrajinskih luka od strane Kremlja. Vašington je tvrdio da takve akcije stavljaju „milione u opasnost od gladi“.
Ukrajina trenutno nije u mogućnosti da izveze oko 90 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, pošto je Rusija blokirala ukrajinske luke, rekao je lokalnim medijima njen premijer Denis Šmigal. Zemlja proizvodi značajan deo svetske hrane – oko 27% semena suncokreta, 5% ječma, 3% pšenice i uljane repice i 2% kukuruza.
Rusija je najveći izvoznik pšenice na svetu. Iako ima mogućnost da izvozi žito, suočava se i sa problemima zbog sankcija i sopstvenih zahteva.
Odgovarajući na komentare nemačkog ministra spoljnih poslova, Moskva je optužila Zapad da je izazvao skok cena hrane.
„Cene rastu zbog sankcija koje je uveo kolektivni Zapad pod pritiskom Sjedinjenih Država. Ovo je ako govorimo o direktnom razlogu. Nerazumevanje ovoga je znak ili gluposti ili namernog obmanjivanja javnosti“, napisala je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na svom Telegram kanalu.
Prema rečima diplomate, pretnja ukrajinskoj državnosti je takođe delo Zapada. „Gospođa. U to su uključeni i Berbokovi prethodnici, koji su se ne samo mešali u situaciju u ovoj zemlji, već su ručno modelirali unutrašnju i spoljnu politiku Ukrajine“, napisala je ona.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
