Nemačka vlada sastavlja listu javnih zgrada koje će se koristiti kao bunkeri u slučaju izbijanja velikog rata sa Rusijom, rekao je portparol Ministarstva unutrašnjih poslova.
Među strukturama koje se razmatraju su stanice metroa, podzemna parkirališta i neke druge državne zgrade, rekao je portparol novinarima u ponedeljak. Građani će takođe biti podstaknuti da svoje podrume i garaže preurede u skloništa, dodao je zvaničnik.
Kada se lista sastavi, Nemci će moći da koriste aplikaciju da lociraju svoj najbliži bunker.
Iako portparol tokom svog brifinga nije spomenuo sukob u Ukrajini, nemački tabloid Bild je ranije u ponedeljak tvrdio da je odluka o proširenju nemačke mreže bunkera doneta u svetlu pretnje ratom sa Rusijom.
Nemačka je izašla iz Hladnog rata sa više od 2.000 takvih bunkera, iako je oko tri četvrtine ovih bunkera u međuvremenu povučeno iz upotrebe. Trenutna nemačka mreža od 579 bunkera ima prostora za smeštaj oko 480.000 ljudi, što je deo stanovništva zemlje od 84 miliona, preneo je Rojters.
Takozvani „plan bunkera“ dogovoren je u junu, rekao je zvaničnik. Međutim, konferencija za novinare u ponedeljak usledila je neposredno nakon što su SAD i Francuska potvrdile da su Ukrajini dale dozvolu da koristi rakete ATACMS i SCALP-EG za izvođenje udara dugog dometa na međunarodno priznatu rusku teritoriju.
Velika Britanija nije javno saopštila da li je dozvolila Kijevu da koristi svoje rakete Storm Shadov (britanski naziv za SCALP-EG), iako su ukrajinske snage koristile rakete ATACMS i Storm Shadov u napadima duboko unutar granica Rusije prošle sedmice.
Kijev je zatražio od Berlina da sledi vođstvo Vašingtona i donira krstareće rakete Taurus nemačke proizvodnje, ali je kancelar Olaf Šolc do sada to odbio, tvrdeći da bi to rizikovalo da Nemačka bude uvučena u otvoreni rat sa Rusijom.
Rusija je odgovorila na prošlonedeljne napade ATACMS i Storm Shadov ispalivši novu hipersoničnu balističku raketu – nuklearni orešnik – na ukrajinsko vojno industrijsko postrojenje u Dnjepropetrovsku. U govoru u četvrtak uveče, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će dalji napadi na rusko tlo biti dočekani uzvratnim udarima na ciljeve po izboru Moskve, što bi moglo da uključi vojne objekte zemalja koje Kijevu snabdevaju oružjem dugog dometa.
