Berlin razmatra poseban fond za stvaranje „žitnog mosta“ od Ukrajine
Nemačka vlada radi na ubrzanju izvoza ukrajinskog žita železnicom, a razmatra se i osnivanje posebnog fonda za plaćanje projekta.
Vlasti „rade punom brzinom kako bi žito iz Ukrajine moglo da se transportuje železnicom kako bi se sprečila glad širom sveta“, rekao je u nedelju nemačkom listu Handelsblat Mihael Teurer, član Bundestaga i vladin komesar za železnice.
Da bi olakšao stvaranje „žitnog mosta“, Berlin razmišlja o osnivanju posebnog fonda za kupovinu vagona, kao i da obezbedi izvozne kreditne garancije prevoznicima, piše list. Dodatna pomoć bi mogla biti pružena za transfer terminala na ukrajinskoj granici jer železnička mreža zemlje koristi širi kolosek od susednih zemalja.
Nemački zvaničnici veruju da bi do 10 miliona tona žitarica moglo biti prevezeno iz Ukrajine železnicom.
Nemačko poljoprivredno trgovinsko udruženje i Udruženje za trgovinu žitom Hamburške berze rekli su novinarima da su već uspostavili kontakt sa poljoprivrednim i trgovačkim kompanijama u zemlji. Predstavnici industrije rekli su da „pokušavaju da organizuju transport, da obave istovar raznih vrsta kamiona, automobila ili kontejnera i da usaglase uslove plaćanja. ”
Međutim, preduzeća „počev od poljoprivrednih firmi u Ukrajini pa sve do operatera lučkih terminala suočavaju se sa problemima koje ne mogu sami da reše“, naglašavaju iz udruženja, pozivajući nemačku vladu da pruži ruku.
Oni pozivaju nemačke vlasti da mobilišu neiskorišćene lokomotive, pa čak i stare vagone. Povrh toga, kamionima natovarenim ukrajinskim usevima trebalo bi dati prednost na granici kako bi se smanjilo vreme čekanja, koje može da potraje i do tri dana, napominju u udruženjima. Pored toga, oni žele da se ukrajinski kamioni sa standardima emisije Euro 2 privremeno puste u EU.
Poslovna udruženja su takođe predložila odlaganje nekih građevinskih i popravki planiranih duž ključnih železničkih pravaca kako bi se obezbedio maksimalni kapacitet.
Ukrajina je veliki proizvođač i izvoznik kukuruza i pšenice. Međutim, od početka ofanzive Rusije na tu zemlju krajem februara, njena sposobnost da izvozi useve bila je ozbiljno pogođena, prema vlastima u Kijevu. Predsednik Volodimir Zelenski je više puta isticao da je njegova zemlja izgubila pristup većini svojih luka nakon što su ruske snage preuzele kontrolu nad nekoliko regiona na jugu Ukrajine.
Nekoliko nacija u severnoj Africi i na Bliskom istoku prijavilo je nestašicu žitarica. SAD i EU optužile su Kremlj da potencijalno stvara situacije gladi u tim regionima.
Moskva je odbacila te optužbe, rekavši da je spremna da obezbedi bezbedan prolaz za brodove natovarene žitaricama kroz Crno more i da je poremećaj posledica postavljanja mina ukrajinske vojske duž obale. Početkom juna, predsednik Vladimir Putin garantovao je bezbedan prolaz ukrajinskim brodovima koji su prevozili žito.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
