Stručna komisija koju je imenovala Savezna vlada predložila je rasterećenje građana u dva koraka: prvo bi država preuzela decembarski račun za grejanje, a u drugom koraku bi od marta 2023. i bar do kraja aprila 2024. usledilo ograničenje cene gasa na 12 centi po kilovatsatu koja uključuje sve državne poreze i namete – ali samo za 80 posto potrošnje u septembru 2022.
Za korisnike centralnog grejanja garantovana bi bila snižena cena od 9,5 centi po kilovatsatu, takođe za kontingent od 80 posto potrošnje.
Za potrošnju iznad tih kontingenata važila bi tržišna cena, rečeno je na predstavljanju privremenog izveštaja komisije ovoga ponedeljka u Berlinu.
Veronika Grim, jedna od troje predsedavajućih ovom komisijom i članica Vladinog saveta „pet ekonomskih mudraca“, rekla je da je nužno brzo delovanje kako bi se brzo ublažila „ogromna opterećenja“.
Zato komisija i predlaže rešenje u dva koraka, pojasnila je ona. Preuzimanje decembraskog računa je jednostavnije rešenje nego smanjenje iduća tri računa, rekla je Grimova i dodala da je radi podsticanja štednje u drugom koraku predviđeno ograničavanje cena.
Mihael Vasiliadis, predsednik Industrijskog sindikata rudarstva, hemije i energije (IG BCE) i takođe jedan od predsednavajućih komisije, rekao je da je ovim privremenim izveštajem ispunjen nalog Savezne vlade.
Vlada je, prema njegovim rečima, tražila mere koje deluju brzo, nude efikasnu zaštitu od finansijskih opterećenja i istovremno podstiču na štednju. To je važno, istaknuo je Vasiliadis, jer potrošnja gasa ne sme previše rasti zbog ograničene količine koja stoji na raspolaganju.
Ova rešenja koja je predložila komisija koštaće do kraja aprila 2024. oko 96 milijardi evra, rekao je Vasiliadis.
Prvi korak – decembraski račun za grejanje košta oko pet milijardi evra, a oko 60 milijardi evra ograničenja cene za domaćinstva i mala i srednja preduzeća.
Od januara 2023. cene gasa za velike industrijske kupce trebalo bi da bude ograničena na sedam centi. To bi koštalo oko 25 milijardi evra.
Odluka o predloženim rasterećenjima potrošača i preduzeća je sada na Vladi, rekao je Zigfrid Rusvurm, predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI) i treći predsedavajući komisije.
„Odlučiti mora politika, mi možemo samo dati preporuke.“ Prema njegovom mišljenju, ovaj rezultat rada komisije je dobra podloga za odluku Vlade koja mora uslediti što pre, jer Nemačka „klizi u recesiju“.
Komisija za gas će u svom završnom izveštaju, koje se očekuje za tri sedmice, predstaviti i druge predloge: Pre svega o proširenju ponude gasa i smanjenju potražnje.
Takođe će razmotriti i načine za smanjenje rizika od zloupotrebe te utvrditi detalje mera, rekli su članovi komisije .
