Nedostatak kvalifikovane radne snage uzrokovan starenjem stanovništva i pogoršan pandemijom ostavlja proizvođače od Airbusa SE do BMV AG i BASF SE bez osoblja koje im je potrebno da održe korak sa potražnjom.
Nedavna istraživanja su pokazala da rekordnih 50% kompanija smanjuje proizvodnju zbog problema sa osobljem, što privredu košta i do 87 milijardi evra godišnje.
„Sve više kompanija smanjuje broj zaposlenih jer jednostavno nemaju dovoljno radnika. Srednjoročno i dugoročno, ovaj problem će se verovatno pogoršati“, rekao je Stefan Sauer, stručnjak za tržište rada sa Ifo instituta u Minhenu.
Oštar porast troškova rada može biti blagodat za radnike, ali za najveću evropsku ekonomiju to je udar na konkurentnost koji je teško mogao doći u gorem trenutku.
Nemački proizvođači – posebno energetski najintenzivniji, kao što su proizvođači hemikalija, stakla i keramike – već su osetili kako im se smanjuje profitabilnost usled brzog povećanja troškova. Neki su morali da zatvore fabrike ili da presele proizvodnju u inostranstvo.
Nedostatak radne snage povećava pritisak. Zbog velike potražnje za radnom snagom i inflacije koja je prošlog meseca skočila na 10,9 odsto, radnici u nemačkom javnom sektoru traže povećanje plata od 10,5 odsto, dok čeličani traže povećanje od 8 odsto.
Brzo povećanje plata može pomoći u obuzdavanju inflacije, stvarajući glavobolju kreatorima politike. Ovaj trend bi mogao da podstakne Evropsku centralnu banku da pooštri monetarnu politiku čak i kada se ekonomski izgledi pogoršavaju.
Ekonomista UBS grupe Feliks Hufner predviđa da će plate u Nemačkoj porasti za 3,5 odsto do kraja 2023.
„Visoke cene energenata i nedostatak kvalifikovanih radnika definitivno koče razvoj nemačke industrije. Zemlje sa boljom demografskom situacijom, poput Francuske, imaće više proizvodnih kapaciteta u budućnosti“, rekao je Hufner.
Cena akcija proizvođača aviona Erbas je u padu, kompanija ima poteškoća da pronađe električare i mehaničare. Slični problemi proganjaju nemačku automobilsku industriju.
„Preživeli smo pandemiju, a sada je rat i energetska kriza. Ali nedostatak radne snage ostaje jedan od najvažnijih problema“, rekao je Andreas Rade, predsednik Udruženja nemačke automobilske industrije (VDA).
Radna imigracija se samo delimično oporavila nakon pandemije. Nije jasno koliko će dugo ukrajinske ratne izbeglice ostati u zemlji. Integraciju strane radne snage ometa i rigidni birokratski sistem Nemačke. Stranim radnicima je takođe lakše da odlaze u zemlje engleskog govornog područja, a to Nemačku stavlja u još veći nepovoljniji položaj.
