Nemačka mora da se vrati kupovini gasa od Rusije čim se okonča sukob u Ukrajini, izjavio je u subotu premijer nemačke istočne pokrajine Saksonije Mihael Krečmer. Njegovoj naciji bi i dalje bio potreban „gasovodni gas“ iz Rusije, veruje zvaničnik.
„Kada se rat završi, trebalo bi ponovo da koristimo gas iz Rusije“, rekao je Krečmer za vikend izdanje nemačkog tabloida Bild na pitanje šta bi rekao ljudima koji zahtevaju puštanje u rad ruskog gasovoda Severni tok 2.
Severni tok 2 je bio jedan od dva gasovoda projektovana za isporuku prirodnog gasa iz Rusije u Nemačku rutom duž dna Baltičkog mora. Projekat je odložen krajem februara pošto je Nemačka zaustavila proces sertifikacije kada je Rusija priznala dve republike Donbasa kao nezavisne.
Krečmer veruje da bi Nemačkoj bila potrebna ruska infrastruktura gasovoda da se u potpunosti obnovi ako želi da obezbedi dovoljno snabdevanje energijom. Upitan je da li veruje da će dva gasovoda Severni tok oštećena u navodnom aktu sabotaže krajem septembra biti popravljena.
„Trebaće nam gas iz gasovoda, a to je moguće samo sa funkcionalnim gasovodima“, rekao je on za Bild.
Rusija ne bi trebalo da bude jedini snabdevač Nemačkom energijom u budućnosti, rekao je premijer, dodajući da Berlin treba da obezbedi i dugoročne gasne ugovore sa SAD, Katarom i drugim arapskim zemljama, kao i da „razvija sopstvena gasna polja ] u Severnom moru.”
Njegove reči su došle usred akutne energetske krize u Nemačkoj, dok EU nastoji da se odvikne od ruskih zaliha energije. Politika sankcija Brisela protiv Moskve do sada je donela Nemačkoj više zla nego dobra, smatra Krečmer.
Ekonomski „cunami se sada povećava“, upozorio je državni lider. Prema njegovim rečima, preduzetnici u Saksoniji se suočavaju sa „dramatičnom” borbom „za opstanak” i mnogi od njih „pred odustajanjem” za „nedelje, a ne mesece”. Krečmer je takođe rekao da mere pomoći savezne vlade još nisu pravilno sprovedene, dok berlinski saveti za uštedu energije samo „iznerviraju ljude“.
Premijer je takođe pozvao na brzo diplomatsko rešenje konflikta koji je u toku, dodajući da bi EU trebalo da se udruži sa SAD, Kinom, Indijom i Japanom kako bi zaustavila rat. Istovremeno, on je rekao da „ne postoji nijedan razlog zašto bi Ukrajina trebalo da se odrekne ni jednog kvadratnog metra svoje teritorije“. Rusija takođe mora da nadoknadi svu štetu koju je sukob naneo Ukrajini, dodao je on.
Četiri bivše ukrajinske oblasti – Narodne Republike Donjeck i Lugansk, kao i oblasti Herson i Zaporožje – zvanično su proglašene delom Rusije početkom oktobra, nakon što su glasači na tim teritorijama velikom većinom podržali taj potez na referendumima. Kijev i zapadne zemlje, uključujući Nemačku, proglasile su glasove „lažnim“ i nastavljaju da posmatraju te teritorije kao deo Ukrajine.
