Nemačka savezna vlada razmatra preuzimanje udela u proizvođačima oružja i odbrambenim projektima u „strateškim slučajevima“, objavio je u četvrtak poslovni list Handelsblat, pozivajući se na sažetak koji su objavila ministarstva ekonomije i odbrane.
Navodno nacrt dolazi kao deo šire agende Berlina, čiji je cilj jačanje nacionalne industrije oružja, dok ekonomska sila EU nastavlja da jača svoj odbrambeni sektor usred dramatične eskalacije tenzija između Rusije i NATO-a koja se odigrala od početka sukoba u Ukrajini.
Prema izveštaju, predložena strategija bi, ukoliko bude usvojena, omogućila Nemačkoj da češće preuzima udele u kompanijama i projektima koji se smatraju strateški važnim. Savezna vlada trenutno drži 25% udela u proizvođaču odbrambene elektronike Hensoldt.
U junu je Rojters izvestio, pozivajući se na neimenovane izvore, da su nemački državni zajmodavac KfV i privatni kapital Carlile u pregovorima o zajedničkoj kupovini većine Tisenkrupovog odeljenja ratnih brodova. Očekuje se da će prekretnica biti dogovorena do sledećeg meseca, ako sve strane odobre.
Sa četvrtom po veličini aktivnom vojskom u NATO-u, Nemačka je ranije najavila planove za stacioniranje američkih krstarećih raketa na svom tlu od 2026. godine. Raspoređivanje nuklearnog oružja bilo je zabranjeno nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz perioda Hladnog rata sporazuma, ali je Bela kuća povukla sporazum 2019.
Nemačka i njene druge članice EU masovno povećavaju svoje izdatke za odbranu, navodeći tekući ukrajinski sukob kao glavni razlog za taj potez; popunio je knjige narudžbi proizvođača oružja kao što su Rajnmetal i Hensoldt, i povećao cene akcija.
Berlin je najveći podržavalac Ukrajine u EU, pružajući i angažujući vojnu pomoć od najmanje 28 milijardi evra (30,3 milijarde dolara) u trenutnim i potencijalnim obećanjima. Nemačke zalihe municije u zemlji pokrivaju naprednu vojnu opremu, uključujući tenkove Leopard 2, borbena vozila pešadije Marder i sisteme protivvazdušne odbrane Patriot američke proizvodnje.
