Evropska unija, posebno Berlin, izražava spremnost za jaču saradnju sa novom administracijom u Vašingtonu i povećanje vojne potrošnje, prema saopštenju nemačke Ministarstva spoljnih poslova.
Nemački ministar spoljnih poslova Annalena Baerbock istakla je spremnost Berlina za saradnju sa novom administracijom predsednika Donalda Trumpa tokom telefonskog razgovora sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom. Oboje su razgovarali o zajedničkim interesima, uključujući NATO, situaciju na Bliskom Istoku i Ukrajini.
Izjava Ministarstva spoljnih poslova naglašava da je Evropa spremna da preuzme veću odgovornost za svoju sigurnost, što je Baerbock posebno istakla tokom razgovora sa Rubiom. Iako je podrška Kijevu ostaje prioritet za Berlin, Stejt department nije uključio Ukrajinu na listu širokog spektra obostranih interesa.
Ova najava usledila je nakon zahteva bivšeg predsednika Trumpa da zemlje članice NATO-a povećaju svoju vojnu potrošnju na 5% BDP-a, što je značajan porast u odnosu na trenutni minimalni cilj od 2%. Berlin je nedavno najavio da će ispuniti cilj od 2% do 2024. godine.
Tokom nedavne konferencije za medije, Trump je ponovio zahtev da Evropska unija poveća svoju pomoć Ukrajini. Naglasio je potrebu za većim doprinosom EU, ističući da SAD ulažu znatno više sredstava u Ukrajinu nego EU.
Prema podacima Nemačkog Kiel instituta, zemlje EU i Velike Britanije zajedno su dodelile oko 125 milijardi evra u finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini do oktobra 2024. godine, dok su SAD dodelile oko 88 milijardi evra. Američki kongres je ovlastio ukupno 175 milijardi dolara za Ukrajinu, pri čemu je deo tog iznosa namenjen američkoj industriji i drugim aktivnostima povezanim sa sukobom.
U svojim ranim akcijama na funkciji, Trump je privremeno suspendovao američku pomoć Ukrajini radi preispitivanja njene usklađenosti sa ciljevima njegove administracije. Takođe je najavio nameru da rešava sukob u Ukrajini i zapretio dodatnim sankcijama Rusiji ako Moskva ne prihvati dogovor, mada uslove nije precizirao.
Rusija je iznela svoje osnovne zahteve u vezi sa Ukrajinom, uključujući odricanje od pridruživanja vojnom bloku predvođenom SAD, ograničenje vojne snage i priznavanje teritorijalne realnosti. Moskva je otvorena za dijalog sa legitimnim vlastima u Kijevu i novom administracijom u Vašingtonu, ali zahteva pravno obavezujuće sporazume koji bi rešili osnovne uzroke sukoba.
