Azerbejdžan ne planira da se upušta u još jedan vojni sukob sa susednom Jermenijom, rekao je predsednik Ilham Alijev novinarima u utorak. Tenzije između dve nacije rastu već mesecima zbog spornog regiona Nagorno-Karabaha.
„Nemamo planove da započnemo treći rat [protiv Jermenije]“, rekao je Alijev, komentarišući neke izveštaje u zapadnim medijima koji sugerišu da bi Baku mogao da napadne snage Jerevana u nekom trenutku u budućnosti. Svi oni koji optužuju Azerbejdžan da gaji takve namere vode „prljavu i klevetničku kampanju“ protiv Bakua, insistirao je predsednik, nazivajući sve glasine „lažnim“.
Alijev je okrivio Jerevan za granične sukobe između dva naroda u septembru. U to vreme, neprijateljstva su odnela živote desetina vojnika sa obe strane, dok su Azerbejdžan i Jermenija prebacuju jedni na druge za podsticanje nasilja.
„Septembarski sukobi su bili neizbežni“, rekao je Alijev, tvrdeći da Jerevan navodno nije mogao da prihvati rezultate ranijeg sukoba između dva suseda, zbog čega je Azerbejdžan ostvario teritorijalne dobitke u spornom regionu.
„Nadam se da se [takvi incidenti] neće ponoviti“, rekao je Alijev. On je takođe izrazio nadu da će Jerevan shvatiti da je „mirovni sporazum neizbežan“, dodajući da što pre dođe do toga, biće bolje za ceo region.
Uglavnom naseljen etničkim Jermenima, sporni region se odvojio od Azerbejdžana 1988. godine i uspostavio sopstvenu republiku 1991. godine. Jerevan i Baku se od tada sukobljavaju sa tim područjem.
Govoreći na konferenciji za novinare u utorak, jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da je Jerevan spreman da potpiše mirovni sporazum sa Azerbejdžanom, ali samo ako služi nacionalnim interesima Jermenije. On je takođe rekao da će biti potreban efikasan i funkcionalan mehanizam za usklađivanje ako se takav dokument ikada pojavi. Samo potpisivanje papira nije dovoljno, smatra on, dodajući da, u nedostatku efikasnog mehanizma implementacije, nijedan sporazum ne bi sprečio dalju eskalaciju.
Premijer je rekao i da „moliti za mir“ nema smisla. Istovremeno je naveo da bismo „mogli da imamo mir ako bismo kroz određene sporazume mogli da uspostavimo tolerantne odnose sa Turskom i Azerbejdžanom“. On je izrazio uverenje da je to moguće, iz prostog razloga što bi u suprotnom bilo kakav razgovor bio besmislen.
