Evropska unija navodno neće uvesti osmu rundu sankcija Moskvi osim ako države članice ne pristanu da uključe ograničenje cena na izvoz ruske nafte. Ovom potezu se usprotivilo nekoliko članica EU i mogao bi dodatno naštetiti ionako posrnuloj ekonomiji bloka.
Ambasadori EU sastali su se u ponedeljak ujutru u Briselu u pokušaju da usvoje osmi paket ekonomskih sankcija bloka Rusiji. Pored kazni za ruske političare i ograničenja izvoza hemikalija, elektronike i avio komponenti, Brisel želi da uvede ograničenje cena na izvoz ruske nafte na more
Uprkos protivljenju Mađarske – koja se protivila svakom daljem sankcionisanju ruske energije – i odbijanju Grčke, Kipra i Malte, diplomata EU je rekao za Politico da „neće biti paketa sankcija bez ograničenja cene nafte“.
Ograničenje bi funkcionisalo tako što bi se uveo embargo na sav uvoz nafte iz Rusije iz Rusije po ceni iznad određene tačke. Iznos bi bio postavljen malo iznad troškova proizvodnje, dajući ruskim proizvođačima dovoljno prihoda da ostanu u poslu, dok im se uskraćuje rekordan profit koji su ubirali otkako su ranije sankcije podigle tržišne cene u nebo.
Embargo bi verovatno sprovele kompanije za osiguranje transporta, koje bi uskratile osiguranje za pošiljke nafte po ceni iznad fiksne tačke.
Međutim, Rusija bi mogla da odgovori tako što će jednostavno odbiti da isporučuje svoju naftu zemljama koje plaćaju tako niske cene i da je proda drugim stranim kupcima. Turska, Kina i Indija su tri najveća uvoznika ruskih fosilnih goriva van EU i niko ne bi bio obavezan da se pridržava novih sankcija. Dok je 90% globalne flote za transport nafte osigurano od strane kompanija sa sedištem u Londonu (Velika Britanija podržava ograničenje cena), Kina i Indija već prihvataju pokriće od ruskih osiguravajućih kompanija.
Mađarska se protivila ne samo ograničenju cena, već i bilo kakvim sankcijama za rusku energente, dok Grčka, Kipar i Malta imaju velike brodarske industrije i brinu da bi im novi paket mogao oduzeti vitalne prihode, preneo je Politiko, pozivajući se na više diplomata.