Manje od 15 odsto zemalja podnelo je planove za usporavanje uništavanja prirode uoči globalnog samita o biodiverzitetu u Kolumbiji, prema podacima Ujedinjenih nacija u sredu.
196 zemalja članica Konvencije UN-a o biološkoj raznolikosti (CBD) usvojile su okvir 2022. sa 23 cilja za „zaustavljanje i poništavanje“ gubitka prirode do 2030. godine.
Otprilike četvrtina procenjenih životinjskih i biljnih vrsta je ugrožena, a oko milion se već suočava sa izumiranjem — mnoge u roku od decenija, prema podacima UN.
U okviru takozvanog Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal koji je usvojen u Kanadi pre dve godine, od zemalja je zatraženo da predstave „nacionalne strategije i akcione planove za biodiverzitet” na sastanku COP16 koji je u ponedeljak otvoren u kolumbijskom gradu Kali.
Ali izvršna sekretarka CBD-a Astrid Šomaker rekla je u sredu da je samo 29 od 196 zemalja potpisnica CBD-a do sada dostavilo kompletne planove.
Devedeset jedan je podneo manje obuhvatne „nacionalne ciljeve“.
„Znamo da je još mnogo podnesaka na putu“, rekao je Šomaker na brifingu za medije.
23 cilja okvira uključuju stavljanje pod zaštitu najmanje 30 procenata svih površina zemlje i vode do 2030. godine i zaustavljanje izumiranja poznatih ugroženih vrsta izazvano ljudima.
Očekuje se da će hiljade delegata, uključujući sedam šefova država i oko 140 ministara vlada, prisustvovati 16. Konferenciji strana (COP16) CBD-a, koja će trajati do 1. novembra.
Forum ima zadatak da dogovori mehanizme praćenja i finansiranja kako bi se osiguralo da se ciljevi mogu ispuniti.