Tajvan namerava da se bori za sebe u bilo kom oružanom sukobu sa Kinom i nije jasno koje bi zemlje mogle da mu stoje pored, rekao je ministar spoljnih poslova tog samoupravnog ostrva, prenosi AP.
Kina tvrdi da je Tajvan sopstvenu teritoriju, koja će biti stavljena pod njenu kontrolu silom ako bude potrebno, a raste zabrinutost zbog mogućeg oružanog sukoba.
U intervjuu prošlog petka za Ski Nevs Australia, Džozef Vu je rekao da Tajvan, sa populacijom od 23 miliona u poređenju sa 1,4 milijarde Kine, mora da se brani i ne traži od drugih zemalja da se bore za njega.
Međutim, na pitanje ko bi se mogao boriti uz Tajvan u slučaju rata sa Kinom, Vu je odgovorio: „Ovo je veoma dobro pitanje.
„Mnogi ljudi raspravljaju o strateškoj dvosmislenosti ili strateškoj jasnoći, ali mi znamo našu sopstvenu odgovornost“, rekao je Vu za novinski kanal iz Tajpeja.
„Tajvan mora da se brani, ljudi moraju da brane Tajvan, ovu zemlju, a mi smo odlučni da se branimo i ne tražimo od drugih zemalja da se bore za Tajvan“, dodao je Vu.
Predsednik Džo Bajden je više puta rekao da će američke snage pomoći u odbrani Tajvana, iako je američka zvanična politika i dalje dvosmislena oko toga da li će snage biti poslate.
U komentarima u utorak uveče, američki ambasador u Kini Nikolas Berns rekao je da je Vašington dosledan u svom pristupu Tajvanu i insistira da „svako rešavanje razlika (preko Tajvanskog moreuza) mora biti mirno“.
„Nadamo se da će se vlada ovde u Kini posvetiti mirnom rešavanju spora“, rekao je Berns u onlajn diskusiji sa istraživačkim timom Stimson centra sa sedištem u Vašingtonu.
SAD „imaju obavezu i interes da se postaraju da možemo da obezbedimo odbrambeno oružje Tajvanu kako bi tajvanske vlasti mogle da imaju odgovarajuću odbranu i mi možemo da im pomognemo da izgrade odvraćanje“, rekao je on.
„Ako Tajvan ima dovoljno sredstava za odvraćanje i ako druge zemlje širom sveta podržavaju mirno rešenje, moglo bi se nadati da će to navesti Kineze da shvate posledice upotrebe sile u Tajvanskom moreuzu“, rekao je Berns.
Australijski ministar odbrane Ričard Marles rekao je u martu da njegova zemlja nije obećala da će podržati Sjedinjene Države u bilo kom budućem sukobu oko Tajvana u okviru sporazuma o nabavci američkih podmornica na nuklearni pogon.
Bajden i lideri Australije i Ujedinjenog Kraljevstva objavili su da će Australija kupiti napadne podmornice na nuklearni pogon od SAD kako bi modernizovala svoju flotu, usred sve veće zabrinutosti zbog uticaja Kine u Indo-Pacifiku.
Australijski kritičari sporazuma tvrde da Sjedinjene Države neće predati čak pet svojih podmornica klase Virdžinija bez uveravanja da će one biti stavljene na raspolaganje u slučaju sukoba sa Kinom oko Tajvana.
Upitan da li je Tajvan predodređen za rat, Vu je odgovorio: „Svakako se nadam da nije.
„Razlog je vrlo jasan: rat znači pustoš, ne samo za onoga ko je napadnut, već moguće i za druge zemlje“, rekao je Vu.
„I stoga, u ovom trenutku, iako vidimo da tenzija raste i izgleda da je sukob verovatniji i da je manje verovatno da će se mir održati, ali moramo učiniti sve da sprečimo da dođe do rata“, rekao je on.
Vu je rekao da Tajvan radi na održavanju statusa kvo — u suštini de fakto nezavisnosti bez formalne deklaracije. Japanska kolonija do kraja Drugog svetskog rata, Tajvan se odvojio od kontinentalne Kine četiri godine kasnije nakon što je nacionalistička vlada Čang Kaj Šeka pobegla na ostrvo uoči preuzimanja vlasti od strane komunista Mao Cedunga.
Tajvan nikada nije bio deo Narodne Republike Kine i, iako je sve više diplomatski izolovan i vojno pretio od Pekinga, zadržao je međunarodno prisustvo odvojeno od kopna.
SAD su i dalje najbliži vojni i politički saveznik Tajvana, uprkos nepostojanju formalnih diplomatskih veza između njih. Američki odbrambeni zvaničnici upozorili su na potencijal sukoba u narednim godinama, a američke snage pojačavaju svoje prisustvo u Aziji, nedavno na Filipinima, kako bi odgovorile na takvu nepredviđenu situaciju.
Ministarstvo odbrane Tajvana je u petak saopštilo da je kineska vojska letela sa 38 borbenih aviona i drugih ratnih aviona u blizini Tajvana u okviru kampanje uznemiravanja i zastrašivanja.
To je bila najveća takva letna demonstracija od velike vojne vežbe u kojoj je simulirano zatvaranje ostrva nakon sastanka 5. aprila između tajvanskog predsednika Cai Ing-vena i predsednika Predstavničkog doma SAD Kevina Makartija. Kina se protivi bilo kakvoj razmeni na zvaničnom nivou između Tajvana i drugih vlada.
Pored kupovine vojnog hardvera iz SAD — sa procenjenim 19 milijardi dolara artikala po narudžbini — Tajvan revitalizira svoju domaću odbrambenu industriju, remontuje obuku i produžava obaveznu nacionalnu službu za sve muškarce sa četiri meseca na godinu dana. Dok ogromna kineska vojska dominira tajvanskom u skoro svakoj kategoriji, deo strategije ostrva je da zadrži kineske snage dovoljno dugo da stigne pomoć spolja.
„Pokušavamo da sprečimo da dođe do rata, i mislim da su mnogi odgovorni članovi međunarodne zajednice, posebno partneri Tajvana istomišljenici, poput Sjedinjenih Država, Japana, Australije, Kanade itd., svi mi čineći sve što možemo da sprečimo da dođe do rata“, rekao je Vu.
