Alarmantan izveštaj američkog Ministarstva poljoprivrede predviđa da će do 2070. godine šume u zemlji ispuštati znatno više ugljenika nego što skladište.
Šume u SAD – osim onih na Aljasci – više neće apsorbovati 150 miliona metričkih tona ugljenika godišnje u roku od pet decenija, kažu stručnjaci.
Taj ugljenik je ekvivalentan emisiji iz otprilike 40 termoelektrana na ugalj.
Da bismo razumeli kako odvod ugljenika može da postane karbonska slavina, moramo da razmotrimo životni ciklus zdrave šume, gde novi rast sazreva u stari rast, a stari rast umire i stvara prostor za novi rast.
Ali danas se u Severnoj Americi ne sadi dovoljno mladih stabala i dozvoljava im da odrastu.
To znači da zrele šume nadmašuju mlade šume, za koje je veća verovatnoća da će biti posečene ili ubijene zbog klimatskih efekata kao što su požari, suša ili oluje.
Ukupan prelazak na stariju starosnu grupu drveća znači da bi u budućnosti šume u SAD mogle više da umiru nego što rastu.
Praktično, ovo pretvara šume od apsorbera ugljenika u emitere ugljenika.
Stara stabla sadrže najviše ugljenika, ali nakon dostizanja određene veličine, njihov rast izgleda usporava. Mlada stabla, s druge strane, brzo preuzimaju ugljenik za rast.
To bi moglo značiti da ako u budućnosti bude manje mlađih stabala, američke šume će svake godine apsorbovati manje ugljenika.
Sadnja novih šuma mogla bi pomoći u rješavanju problema starenja drveća, ali prostor je ograničen i žestoko osporen interesima industrije.
U prošlosti su neki naučnici predlagali uklanjanje starih šuma kako bi se napravilo mesto mladim šumama, ali kako napominju stručnjaci Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), ovaj pristup je zasnovan na zastareloj nauci.
Stare šume sporo rastu, ali neki dokazi koji se pojavljuju sugerišu da i dalje sekvestriraju ugljenik brzinom koja daleko nadmašuje mlađe šume.
Ako uklonimo ove ranije neporemećene i netaknute ekosisteme, najverovatnije ćemo sebi pucati u nogu.
Usluge ekosistema koje nam pružaju su opsežne, poput globalnog kruženja hranljivih materija, sprečavanja erozije, povećanja kvaliteta vode i vazduha, stabilizacije lokalnih vremenskih uslova i obezbeđivanja staništa za divlje životinje – uključujući oprašivače na koje se naši usevi oslanjaju.
Veliko drveće može da skladišti čak i više ugljenika nego što smo mislili, a njihovo sečenje, u zavisnosti od toga kako se koriste, moglo bi potencijalno ponovo osloboditi sve te emisije u atmosferu.
Izveštaj USDA upozorava da će „sposobnost šuma da obezbede dobra i usluge od kojih zavisi društvo biti dovedena u pitanje u narednih 50 godina“.
U aprilu ove godine, Američka šumarska služba najavila je put za zaštitu starih stabala od seče u šumama kojima se upravlja na federalnom nivou.
U ovom trenutku, međutim, vlada i dalje dozvoljava da se ova stabla seče. I to je samo drveće na javnom zemljištu. Većina šuma u SAD je u privatnom vlasništvu.
„Postoji oko 9,6 miliona porodičnih vlasnika šuma širom zemlje i oni kontrolišu više šumskog zemljišta od bilo koje druge kategorije vlasništva (39 procenata, isključujući unutrašnju Aljasku)“, stoji u delu nedavnog izveštaja USDA, „ali većina nema pisani plan gazdovanja šumama i nisu dobili savete o gazdovanju šumama“.
Ono što je još obeshrabrnije je da se šumama kojima se upravlja na federalnom nivou takođe upravlja na način koji ugrožava budućnost ovih dragocenih ekosistema. U junu je američka šumarska služba objavila svoje planove da dozvoli da se ugljenični otpad iz industrije odlaže u nacionalne šume.
„Pretvaranje naših nacionalnih šuma u industrijska deponija je nečuveno i potpuno pogrešno“, kaže Viktorija Bogdan Tejeda, advokat na Institutu za klimatsko pravo Centra za biološki diverzitet.
„U našim nacionalnim šumama nema mesta za prevare sa hvatanjem ugljenika koje koriste samo industrijama koje zagađuju. Administracija bi trebalo da ukine ovo pravilo i donese ono koje štiti zrele i stare šume i drveće.“
Ako SAD žele da postignu svoj trenutni cilj nulte emisije do 2050. godine, moraju ukloniti onoliko ugljenika iz atmosfere koliko emituju.
Biće izuzetno teško učiniti to bez šuma koje upijaju ugljenik. Pogotovo ako se od pomoći pretvore u smetnju.
