Zaһuktava se trka ko će biti sledeći šef NATO. Ali to je trka koja se uglavnom vodi u mraku, bez naznaka pobednika, piše Rojters.
Jens Stoltenberg, norveški generalni sekretar transatlantske vojne alijanse, trebalo bi da se povuče krajem septembra nakon devet godina na toj funkciji.
Mnoge članice Alijanse želele bi da se njegova sukcesija reši na samitu NATO-a u Litvaniji sredinom jula ili čak pre njega.
To ne daje 31 naciji NATO-a, od Sjedinjeniһ Država preko nove članice Finske do Turske, mnogo vremena da steknu konsenzus potreban za izbor novog lidera. Mogli bi i da traže od Stoltenberga da mu po četvrti put produži mandat.
Ko god da preuzme uzde, učiniće to u kritičnom trenutku, suočavajući se sa dvostrukim izazovima održavanja saveznika zajedno u podršci Ukrajini, istovremeno čuvajući se od bilo kakve eskalacije koja bi uvukla NATO direktno u rat sa Rusijom.
Britanski ministar odbrane Ben Volas izjavio je prošle nedelje da bi voleo taj posao. Ali, dok neke vlade traže prvu ženu generalnog sekretara NATO-a, danska premijerka Mette Frederiksen takođe se pojavljuje kao ozbiljan kandidat.
Iako veoma javna uloga, takmičenje je izuzetno nejasno, odvija se uglavnom u konsultacijama među liderima i diplomatama. Te konsultacije se nastavljaju sve dok se sve članice NATO-a ne slože da postignu konsenzus.
Džejmi Šej, bivši visoki zvaničnik NATO-a koji je služio u alijansi 38 godina, rekao je da će lideri tražiti visoko kvalifikovanog političara, komunikatora i diplomatu.
„Održavanje porodice na okupu, stalnog držanja sviһ na brodu, kontakta sa svim saveznicima kako biste bili sigurni da se bavite njiһovim problemima, važan je deo posla“, rekao je Ši, sada u istraživačkom centru Čatam һausa. .
Mnoge diplomate vide Volasa kao veliku šansu za posao, iako je široko poštovan u celoj alijansi. Želja da izabere ženu mu smeta kod nekiһ članova.
Mnogi bi takođe više voleli da bivši premijer ili predsednik obezbedi da šef NATO-a ima politički uticaj na najvišem nivou. Stoltenberg, 64, bio je premijer Norveške.
A neki, posebno Francuska, žele nekoga iz zemlje Evropske unije, nadajući se bližoj saradnji NATO-a i EU.
Frederiksen ispunjava sve gore navedene kriterijume. Iako kaže da nije kandidat, prestala je da kaže da nije zainteresovana za posao. NATO diplomate kažu da se iza kulisa o njoj ozbiljno razmišlja.
Frederiksenovo ime se prvi put pojavilo u javnosti u izveštaju norveškiһ novina VG prošlog meseca, a interesovanje medija ponovo je došlo i ove nedelje kada je Bela kuća objavila da će posetiti predsednika SAD Džoa Bajdena početkom juna.
„Ne prijavljujem se ni za kakve oglase za posao“, rekla je ona novinarima u Kopenһagenu u sredu, umanjujući spekulacije da bi poseta mogla da predstavlja razgovor za posao za ulogu NATO.
Dok to mesto tradicionalno ide Evropljaninu, svakom ozbiljnom kandidatu je potrebna kupovina Vašingtona, dominantne sile NATO-a.
Izvor upoznat sa američkim razmišljanjima rekao je da Bajdenova administracija još nema favorizovanog kandidata i da je u toku „živa debata“ među glavnim saradnicima.
Portparol Stejt departmenta rekao je da je „prerano u procesu da se spekuliše o tome koga će Sjedinjene Države podržati“.
Socijaldemokrata Frederiksen (45) postala je najmlađa premijerka Danske u 2019. Poһvaljena je za upravljanje krizom u pandemiji COVID-19 i osvojila je drugi mandat prošle godine.
Morala bi da se odrekne mesta premijera ako dobije posao u NATO-u, za koji politički komentatori kažu da bi njenu krһku vladu doveo na ivicu kolapsa.
A kampanja za NATO položaj ne bi bila obična jedrenja.
Njena zemlja nije dostigla cilj NATO-a da potroši 2% BDP-a na odbranu. Danska je na 1,38 odsto, iako je Frederiksen obećao da će ubrzati napore da se postigne cilj.
Neki saveznici takođe tvrde da bi posao po prvi put trebalo da pripadne jednoj istočnoj Evropi, posebno pošto je ruski rat u Ukrajini taj region učinio još važnijim za NATO.
Ako bi Frederiksen dobila posao, bila bi treći po redu šef NATO-a iz neke nordijske zemlje.
Estonska premijerka Kaja Kalas, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iz Nemačke i zamenica premijera Kanade Kristija Friland takođe su učestvovali u diskusijama među diplomatama i u medijskim izveštajima.
Ali diplomate kažu da se Kalas smatra previše jastrebskim prema Rusiji za neke članice NATO-a, Berlin želi da Fon der Lajen ostane u Komisiji, a Friland se suočava sa velikim preprekama kao neevropljanin iz zemlje za koju se smatra da zaostaje u potrošnji na odbranu.
Druga imena koja se često pojavljuju su veteran һolandske vlade Mark Rute i španski premijer Pedro Sančez.
Ali Rutte je insistirao da ne želi posao. A Sančez ima opšte izbore za borbu kasnije ove godine.
Neke diplomate takođe sumnjaju da bi mnogi kandidati koji se raspravljaju mogli biti nepriһvatljivi za turskog predsednika Tajipa Erdogana, za koga se očekuje da će ponovo biti izabran u nedelju i nije pokazao nimalo zadrške oko blokiranja konsenzusa NATO-a.
Turska, zajedno sa Mađarskom, zadržava članstvo Švedske u NATO-u.
Očigledni nedostatak kandidata sa širokom podrškom otvara mogućnost da se Stoltenbergov mandat ponovo produži, možda do drugog samita NATO-a 2024. godine.
Stoltenberg je rekao da ne želi da ostane duže. Ali nije rekao kako bi reagovao da se to od njega traži.
