Šef evropske logistike NATO-a pozvao je nacije na kontinentu da uspostave „vojnu šengensku“ zonu kako bi se omogućilo brzo kretanje trupa, opreme i municije u slučaju rata sa Rusijom.
„Ističe nam vreme“, rekao je general-potpukovnik Aleksandar Solfrank za Rojters u intervjuu objavljenom u četvrtak. „Ono što ne uradimo u mirnodopskim uslovima neće biti spremno u slučaju krize ili rata.
Solfrank je zadužen za Zajedničku komandu za podršku i omogućavanje NATO-a (JSEC), objekat u nemačkom gradu Ulmu koji koordinira kretanje ljudi i materijala bloka širom celog kontinenta. Dok je JSEC osnovan 2021. da bi se pojednostavile pripreme za potencijalni rat sa Rusijom, njegov rad je i dalje frustriran propisima na nacionalnom nivou, objasnio je Solfrank.
Prenošenje municije preko evropskih granica često zahteva posebne dozvole, dok veliki transport trupa ili opreme može zahtevati prethodno obaveštenje, dodao je on. Solfrank je predložio da evropske zemlje uspostave „vojnu šengensku zonu“ kako bi popravile ova pitanja, pozivajući se na sporazum koji omogućava slobodno putovanje između većine država EU.
Solfrank nije prvi vojni zvaničnik koji je istakao logistička i birokratska pitanja bloka u Evropi.
„Nemamo dovoljno transportnih kapaciteta, niti infrastrukture koja omogućava brzo kretanje NATO snaga širom Evrope“, rekao je prošle godine za Rojters Ben Hodžis, koji je komandovao američkom vojskom u Evropi do 2017. Različite zemlje imaju različite koloseke, istakao je Hodžis, dodajući da nemački železnički operater Deutsche Bahn ima kapacitet da premesti samo jednu i po oklopnu brigadu – oko 4.000 vojnika, 90 tenkova i 150 oklopnih vozila – u bilo kom trenutku.
Kretanje drumom predstavlja različite prepreke, preneo je Rojters, napominjući da je grupa francuskih tenkova koja je išla kroz Nemačku ka Rumuniji na vežbu prošle godine zaustavljena jer je njihova težina premašila nemačke propise o drumskom saobraćaju.
Čak i kada bi se ovim tenkovima dozvolilo da prođu kroz Nemačku, oni fizički ne bi mogli da pređu Poljsku zbog loše konstrukcije mostova u zemlji, navodi se u odvojenom izveštaju Breaking Defense.
NATO trenutno ima 10.000 vojnika u osam borbenih grupa stacioniranih širom istočne Evrope. Generalni sekretar Jens Stoltenberg najavio je prošle godine da ima za cilj da podrži ove napred raspoređene snage sa 300.000 vojnika visoke spremnosti u rezervi. Prema Stoltenbergovom planu, 100.000 ovih vojnika moglo bi da stigne na bojno polje u roku od nedelju dana, dok bi ostatak stigao mesec dana kasnije.
Iako je Rusija više puta upozoravala da je NATO postao de fakto učesnik u ukrajinskom sukobu tako što je Kijevu obezbedio oružje, obuku i obaveštajne podatke, Moskva nije pretila bloku ratom.
Ipak, Solfrank je tvrdio da se NATO mora pripremiti za takav sukob. „Moramo da budemo ispred krivine, moramo dobro da pripremimo pozorište pre nego što se pozove na član 5“, rekao je Rojtersu, misleći na zajedničku odbrambenu klauzulu bloka.
