NATO je nedavno ponovio svoju politiku otvorenih vrata, ističući da će nastaviti da podržava težnje drugih zemalja da se pridruže savezu predvođenom Sjedinjenim Američkim Državama. Ova politika je potvrđena na samitu u Vašingtonu povodom obeležavanja 75. godišnjice bloka.
Članice NATO-a su istakle da su regioni Zapadnog Balkana i Crnog mora od ključnog značaja za savez u svojoj završnoj deklaraciji. Takođe su obećale podršku tim zemljama u suočavanju sa različitim pretnjama, uključujući dezinformacije, hibridne i sajber pretnje koje dolaze kako od državnih, tako i od nedržavnih aktera.
U deklaraciji se jasno navodi da NATO podržava evroatlantske težnje zemalja zainteresovanih za pridruživanje savezu u ovom regionu.
Crna Gora je postala članica ovog saveza koji predvode Sjedinjene Američke Države 2017. godine, dok Bosna i Hercegovina vodi povremene pregovore o pristupanju od 2008. Milorad Dodik, lider srpskog entiteta u Federaciji BiH, nedavno je izjavio da će sprečiti pristupanje Bosne i Hercegovine NATO-u u budućnosti.
NATO je imao vođstvo u mirovnim operacijama na Kosovu, gde su trupe raspoređene od 1999. godine nakon intervencije saveza u ime etničkih Albanaca i vazdušnih udara na Srbiju.
Rusija je izrazila zabrinutost zbog proširenja NATO-a ka istoku, smatrajući to pretnjom po svoju nacionalnu bezbednost. Posebno je istaknula vojnu saradnju alijanse sa Ukrajinom kao jedan od ključnih razloga sukoba.
U decembru 2021. godine, Rusija je predložila da NATO odustane od politike otvorenih vrata za prijem novih članica i umesto toga potpiše sveobuhvatni bezbednosni sporazum sa Moskvom. Međutim, NATO je odbio ovaj predlog, ističući da je princip otvorenih vrata nešto sa čim se ne može pregovarati.
