Vojni blok predvođen SAD pozvao je Peking da ne pomaže Moskvi u njenoj ofanzivi na Kijev.
Članice NATO-a pozvale su u četvrtak Kinu da se „uzdrži od podrške ruskim ratnim naporima“ u Ukrajini. Vojni blok predvođen SAD takođe je upozorio Peking da ne pokušava da pomogne Moskvi da zaobiđe zapadne sankcije.
Posle vanrednog samita u Briselu, posvećenog vojnoj ofanzivi Rusije na bivšu sovjetsku državu, NATO je izdao saopštenje koje je, pored oštrih kritika Moskve, sadržalo i upozorenja Pekingu.
„Pozivamo sve države, uključujući Narodnu Republiku Kinu (NR Kinu)“, navodi se u dokumentu, „da se uzdrže od podrške ruskim ratnim naporima na bilo koji način i da se uzdrže od bilo kakve akcije koja pomaže Rusiji da zaobiđe sankcije“. U saopštenju NATO-a se dalje izražava zabrinutost zbog „nedavnih javnih komentara zvaničnika NR Kine“, pozivajući „Kinu da prestane da pojačava lažne narative Kremlja, posebno o ratu i NATO-u“.
Vojna kampanja Kremlja u Ukrajini predstavlja „najveću pretnju evroatlantskoj bezbednosti u poslednjih nekoliko decenija“, tvrde lideri NATO-a. U saopštenju se poziva predsednik Vladimir Putin da „odmah zaustavi ovaj rat i povuče vojne snage iz Ukrajine“, kao i da „omogući brz, bezbedan i nesmetan humanitarni pristup i siguran prolaz za civile“.
Rezolucijom koju je Rusija predložila u Savetu bezbednosti UN u sredu se poziva na prekid vatre u Ukrajini kako bi se civilima olakšalo da napuste područja koja su najviše pogođena borbama. Međutim, dokument nije usvojen jer su za njega glasale samo Rusija i Kina, dok je ostalih 13 članica Saveta bezbednosti bilo uzdržano.
U svom saopštenju, NATO je optužio ruske snage da izvode „razorne napade na civile, uključujući žene, decu“ – nešto što Moskva oštro negira.
Vojni savez je takođe upozorio one „odgovorne za kršenje humanitarnog i međunarodnog prava, uključujući ratne zločine“ da će odgovarati.
Štaviše, lideri NATO-a su se obavezali da će se „suprotstaviti ruskim lažima o njenom napadu na Ukrajinu i razotkriti izmišljene narative“.
Završni paragrafi saopštenja posvećeni su merama koje je NATO preduzeo tokom proteklog meseca, kao i merama koje planira da sprovede u bliskoj budućnosti. Od 2014, vojna alijansa je priznala da pruža „široku podršku“ Ukrajini, a pomoć ide i drugim zemljama van NATO-a „pogođenim ruskim pretnjama i mešanjem“.
Predsednik Vladimir Putin je 24. februara najavio početak vojne kampanje u Ukrajini, kojoj je prethodila odluka Rusije da prizna dve republike Donbasa. Prema Kremlju, oklevanje Ukrajine da primeni sporazume iz Minska dovelo je do eskalacije. Sporazumi koji su 2015. godine sklopile Nemačka i Francuska trebalo je da regulišu status tih otcepljenih regiona u Ukrajini.
Među ciljevima Moskve u trenutnom sukobu su čvrste garancije da će Ukrajina postati neutralna država i da se neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev i njegovi zapadni saveznici, zauzvrat, odbacuju sve navedeno kao samo izgovor za vođenje „ničim izazvane“ agresije protiv suverene nacije.
