NATO ima oko 3-4 godine da ojača svoju odbranu, dok ruski predsednik Vladimir Putin gradi vojne kapacitete svoje zemlje i može da „testira“ alijansu, izjavio je estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna na konferenciji za novinare tokom posete Varšavi.
Prema rečima diplomate, Estonija ne vidi Rusiju kao neposrednu pretnju sebi i drugim baltičkim državama – Litvaniji i Letoniji – pošto je Moskva zauzeta svojom invazijom na Ukrajinu u punom obimu.
Ali moramo da razumemo da ruska vojna mašina radi punim kapacitetom, kao i proizvodne mogućnosti i mentalitet, jer Putin sada sve kontroliše“, rekao je Cahkna.
On je naglasio da estonska vlada veruje da će Rusiji možda trebati „tri do četiri godine“ da pripremi „test za NATO“.
Kako prenosi AP, Estonija, Litvanija i Letonija se smatraju među najverovatnijim metama ako Rusija ikada odluči da rizikuje da napadne vojnu alijansu. Susedna Poljska, iako mnogo veća, takođe se oseća ranjivom. Sve četiri zemlje snažno podržavaju Ukrajinu.
Šefovi inostranih poslova Estonije i Poljske istakli su važnost održavanja snažne podrške Ukrajini.
Prema pisanju medija, na poternici ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova nalazi se više od stotinu zvaničnika i političara iz istočne Evrope koji su procesuirani nakon rušenja sovjetskih spomenika u njihovim zemljama. Na listi su premijerka Estonije Kaja Kalas i litvanski ministar kulture Simonas Kairis.
Ministarstvo spoljnih poslova Estonije pozvalo je u sredu, 14. februara, otpravnika poslova Rusije u Estoniji Lenara Salimulina u vezi sa medijskim izveštajima o odluci Rusije da estonskog premijera Kaju Kalas i državnog sekretara Tajmara Peterkopa stavi na listu traženih lica ruskog ministarstva unutrašnjih poslova.
