Generalni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je u petak da će vojna alijansa pojačati patrole u regionu Baltičkog mora dok finski istražitelji rade na utvrđivanju da li je brod povezan sa Rusijom ove nedelje sabotirao podmorske kablove tamo.
Finske vlasti preuzele su kontrolu nad brodom Eagle S u četvrtak dok su pokušavale da utvrde da li je oštetio kabl za napajanje koji povezuje Finsku i Estoniju i nekoliko kablova za prenos podataka. Bio je to najnoviji u nizu incidenata koji su uključivali narušavanje ključne infrastrukture u regionu.
U postu na X.u, Rutte je rekao da je razgovarao sa finskim predsednikom Aleksandrom Stubom „o tekućoj istrazi koju predvode Finci o mogućoj sabotaži podmorskih kablova“. Rute je rekao da će „NATO pojačati svoje vojno prisustvo u Baltičkom moru“.
Upitan za detalje o tome šta bi i kada moglo da se uradi, iz štaba NATO-a su rekli samo da alijansa od 32 zemlje „ostaje na oprezu i radi na pružanju dalje podrške, uključujući jačanje našeg vojnog prisustva“ u regionu.
Finska, koja sa Rusijom deli granicu od 1.340 kilometara (832 milje), pridružila se NATO-u 2023. godine, napuštajući decenijama staru politiku neutralnosti.
U oktobru 2023. godine, kao odgovor na slične incidente, NATO i njegovi saveznici rasporedili su više pomorskih patrolnih aviona, radarskih aviona na velike udaljenosti i dronova na osmatračke i izviđačke letove, dok je flota lovaca na mine takođe poslata u region.
Eagle S je označen na Kukovim ostrvima, ali su ga finski carinski zvaničnici i zvaničnici Evropske unije opisali kao deo ruske flote tankera u senci koji prevoze naftu i gas uprkos međunarodnim sankcijama uvedenim zbog njenog rata protiv Ukrajine.
Stari brodovi, često sa nejasnim vlasništvom, rutinski rade bez osiguranja regulisanog Zapadom. Ruska upotreba plovila izazvala je zabrinutost za životnu sredinu zbog nesreća s obzirom na njihovu starost i nesigurno osiguranje.
Sidro Orla S osumnjičeno je da je oštetilo kabl, izvestila je finska državna televizija Ile, oslanjajući se na izjave policije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u petak upitan o zapleni, ali je odbio da komentariše.
Nakon sastanka na visokom nivou o incidentu, Stubb je na X-u objavio da je „situacija pod kontrolom. Nemamo razloga za brigu”, dodajući da se istraga nastavlja. On je rekao da su Finska i Estonija zatražile dodatnu pomoć NATO-a.
On je rekao da bi nove mere mogle da obuhvate „inspekciju sertifikata o osiguranju plovila“ u regionu. Stubb je dodao da „takođe tražimo načine, na osnovu međunarodnog pomorskog prava, da efikasnije odgovorimo na slične incidente u budućnosti“.
Električni kabl Estlink-2, koji vodi struju od Finske do Estonije preko Baltičkog mora, pokvario se u sredu, ali je imao mali uticaj na usluge. Incident je usledio nakon oštećenja dva kabla za prenos podataka i gasovoda Severni tok, a oba su nazvana sabotaža.
Ti kablovi za prenos podataka — jedan između Finske i Nemačke, a drugi između Litvanije i Švedske — prekinuti su u novembru. Nemački ministar odbrane rekao je da je verovatan uzrok „sabotaža“, ali nije pružio dokaze niti rekao ko bi mogao biti odgovoran.
Gasovodi Severnog toka koji su nekada dopremali prirodni gas iz Rusije u Nemačku oštećeni su podvodnim eksplozijama u septembru 2022. Vlasti su saopštile da je uzrok sabotaža i pokrenule krivične istrage.
NATO je već pojačao patrole u blizini podmorske infrastrukture nakon što je pogođen gasovod Severni tok. Prošle godine je takođe uspostavio koordinacionu ćeliju za produbljivanje veza između vlada, oružanih snaga i odbrambene industrije i bolju zaštitu podmorskih postrojenja.
