NATO bi se mogao suočiti sa ozbiljnim rizikom da SAD napuste alijansu ako Donald Tramp bude ponovo izabran u novembru, piše Telegraf u subotu, pozivajući se na nekoliko diplomata iz zemalja članica bloka. Evropske zemlje NATO-a treba da razviju neku strategiju za suočavanje sa posledicama takve mogućnosti i da preispitaju odbrambene sposobnosti bloka, upozoravaju.
Mogućnost povlačenja Amerike je „zabrinutost“, rekao je za list jedan evropski diplomata. „Niko ne zna šta će sledeće da uradi“, rekao je on, misleći na Trampa.
Bivši predsednik je obezbedio svoje vođstvo na republikanskim predizborima ranije ove nedelje pošto je u Super utorak pomeo 14 od 15 država i dobio 995 glasova delegata republikanske konvencije. Njegova jedina protivnica, Niki Halei, ubrzo je odustala od trke za nominaciju za GOP.
Sada se očekuje da će se suočiti sa predsednikom Džoom Bajdenom u novembru, pošto je aktuelni američki lider takođe došao na prvo mesto na demokratskim predizborima.
Ranije je nekoliko bivših visokih američkih zvaničnika tvrdilo da bi Trampova Bela kuća mogla da natera Ameriku da se povuče iz NATO-a. Bivši američki ministar odbrane Mark Esper je takvo predviđanje izneo u decembru 2023. Prema njegovim rečima, Tramp bi mogao da počne da povlači američke snage iz zemalja NATO-a, što bi potencijalno moglo da izazove „raspad alijanse“. O takvoj mogućnosti tada je izvestio i Rojters.
Sredinom februara, Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton dao je sličnu izjavu. „NATO bi bio u stvarnoj opasnosti“, rekao je on, dodajući da bi Tramp „pokušao da se izvuče“.
Evropski diplomata je rekao da bi ostatak bloka trebalo da „planira“ scenario u kojem Tramp sprovodi takve planove ili samo slabi američku posvećenost NATO-u. „Pripreme moraju da budu na mestu“, dodao je izvor lista.
Drugi zvaničnik opisao je NATO kao „toliko previše zavisan od SAD“. „Diskusija“ o zaštiti od rizika od povlačenja SAD bila je „neophodna“, dodala je ova osoba. Treći izvor koji je citirao list rekao je da evropske nacije treba da provere adekvatnost sopstvenog „planiranja odbrane“ usred takvih rizika.
U Velikoj Britaniji, slične zabrinutosti ranije je izrazio lord Kim Darok, bivši britanski ambasador u SAD i premijerov savetnik za nacionalnu bezbednost. „Da sam zvaničnik u kabinetu bilo kog premijera širom Evrope, zadužio bih stručnjake u vladi da počnu da rade na nepredviđenim situacijama razmišljajući o tome kako bi NATO bez Sjedinjenih Država izgledao i funkcionisao – za svaki slučaj“, rekao je u rad koji je napisao za Prospect prošlog meseca.
Sam Tramp u poslednje vreme nije komentarisao napuštanje alijanse. Umesto toga, on je u februaru rekao da neće „štititi“ one članice NATO-a koje su ispod praga potrošnje od 2% u slučaju napada, uključujući i Rusiju.
Govoreći na predizbornom skupu u Južnoj Karolini 10. februara, on se prisetio, kako je opisao, razgovora sa „predsednikom velike zemlje” u Evropi. Na navodno pitanje da li bi požurio u pomoć naciji u slučaju napada Moskve, Tramp je rekao da bi, ako ova nacija nije potrošila dovoljno na odbranu, „ohrabrio [Rusiju] da radi šta god hoće“ sa njom. .
Sama Moskva je više puta negirala bilo kakve planove za napad na članicu NATO-a, dodajući da bi pokretanje globalnog rata bilo protivno „zdravom razumu“.
