Vrednost turske monete nastavila je da pada od reizbora Redžepa Tajipa Erdogana za predsednika, uprkos nestabilnoj ekonomiji i rastu životnih troškova za koje stručnjaci kažu da su pogoršane njegovom nekonvencionalnom ekonomskom politikom.Turska lira je oslabila u odnosu na američki dolar za oko osam odsto od imenovanja nove Erdoganove vlade, a oko 20 odsto od početka godine. To je izazvalo bojazan od još viših cena za građane koji se već bore da priušte osnovne stvari poput stanovanja i hrane usred visoke inflacije.
Država se bori sa monetarnom krizom i vrtoglavom inflacijom od 2021. godine, za koje ekonomisti kažu da su rezultat Erdoganovog uverenja da će povećanje kamatnih stopa povećati inflaciju.
Uobičajeno ekonomsko razmišljanje i ujedno pristup koji koriste centralne banke širom sveta zahteva suprotno: povećanje kamatnih stopa da bi se kontrolisalo skakanje cena.
Ekonomisti kažu da je vlada agresivno intervenisala na tržištima kako bi podigla liru uoči izbora, iscrpljujući tako turske devizne rezerve kako bi održala kurs pod kontrolom.
Nekoliko sati nakon što je položio zakletvu, Erdogan je najavio da će se Mehmet Šimšek, bivši bankar Meril Linča koji je ranije bio njegov ministar finansija i zamenik premijera, vratiti u vladu posle petogodišnje pauze u politici.
Šimšek je rekao da Turska nema druge opcije osim da se vrati na „racionalno tlo“. Kao mogući znak da bi Erdoganova nova administracija mogla da vodi konvencionalniju ekonomsku politiku, Šimšek je takođe rekao da nema „prečica ili brzih rešenja“ obećavši da će nadgledati turske finansije „transparentno, dosledno, odgovorno i predvidljivo“.
Erdogan je danas imenovao Hafize Gaje Erkan za guvernerku centralne banku. Ona preuzima dužnost od sadašnjeg šefa koji se zalagao za smanjenje kamatnih stopa od 2021. godine.
Bivša izvršna ko-direktorka banke sa sedištem u SAD, postala je prva žena na čelu centralne banke u Turskoj.
Ekonomisti međutim kažu da nije jasno do koje će mere Erdogan dati Erkanovoj i Šimšeku slobodu u delovanju.
