Protesti predvođeni domorodačkim stanovništvom zbog cena hrane i goriva paralisali su Ekvador skoro dve nedelje, preteći da će svrgnuti konzervativnog predsednika Giljerma Lasa i svrgnuti jednu od sve manjeg broja vlada u Latinskoj Americi naklonjenih investitorima.
Demonstranti su postavili blokade na putevima koristeći zapaljene gume i grane kako bi prekinuli glavne rute do glavnog grada Kita. Sukobi između demonstranata i vojnika i policije za nerede takođe su poremetili snabdevanje hranom i drugim potrepštinama, ozbiljno poremetili transport i prepolovili proizvodnju nafte, glavnog izvoza Ekvadora.
Demonstrant je ubijen u četvrtak, a na desetine je povređeno tokom sukoba u blizini Narodne skupštine, čime je ukupan broj poginulih među demonstrantima porastao na pet, prema zvaničnicima.
Autohtone grupe rekle su da je žrtva umrla od rana koje je ispalila policija, ali vlada to osporava. Ekvadorska Alijansa za ljudska prava saopštila je da je najmanje 90 ljudi povređeno u sukobima, a da je još 94 privedeno.
UN, EU i Katolička crkva su se zalagale za pregovore, ali Leonidas Iza, antikapitalistički lider moćne autohtone federacije Konaj, rekao je da vlada prvo mora da ukine vanredno stanje proglašeno 20. juna i da povuče bezbednosne snage.
„Država ne želi da sluša javno mnjenje“, rekao je šef komunikacija Conaiea Andres Tapia. „Iza se nadala da će nam predsednik dati odgovor, [ali] danima kasnije nema odgovora i nasilne represije.
Laso je proglasio vanredno stanje u šest provincija i optužio demonstrante da žele da ga svrgnu. On je do sada odbijao da ustupi zahtevima za povećanje subvencija za gorivo, kontrolu cena hrane, zaustavljanje novih rudarskih i naftnih istraživanja i okončanje privatizacije.
Huan Karlos Holgin, ministar spoljnih poslova Ekvadora koji je razgovarao za Fajnenšel tajms u ime Laso vlade, rekao je da su vlasti spremne da „iscrpe sve moguće kanale dijaloga” sa domorodačkim liderima kako bi povratile stabilnost.
„Ove demonstracije su infiltrirane od strane kriminalnih grupa“, rekao je Holguin, dodajući da vlada osuđuje nivoe nasilja koji su prijavljeni protiv novinara i nedužnih prolaznika. „Od prvog dana bili smo otvoreni za proces medijacije. To je druga strana koja nije bila voljna da prihvati dijalog“, rekao je on.
Cene hrane i goriva su skočile širom Latinske Amerike, smanjujući prihode siromašnijih građana koji se bore da prevaziđu zdravstvene i ekonomske posledice pandemije. Birači su nedavno izbacili vlade desnog centra u Čileu, Peruu i Kolumbiji, birajući umesto njih političke autsajdere sa radikalne levice.
Olga Čukimarka, koja vodi prodavnicu u predgrađu Kita, rekla je da je povećala cene jer je distribucija sa obližnjih farmi i fabrika zastala. „Siromašnije porodice, naše mušterije, na putu su neuhranjenosti“, rekla je ona.
Cveće je jedan od najvećih izvoznih proizvoda Ekvadora, ali je za cvećara Kaira Gonzalesa postalo gotovo nemoguće nabaviti ruže i astromelije koje se uzgajaju na periferiji Kita.
„Podržavamo cilj demonstranata i ono na šta oni pozivaju“, rekao je on. Ali lokalni stanovnici, dodao je on, od kojih su mnogi autohtoni, ne slažu se sa nasilnim oblikom štrajka.
Kamioni koji su prevozili sveže mleko i voće bili su opljačkani, a trgovci su bili primorani da zatvore svoje poslove, rekao je prodavac Horhe Dijaz. „Juče sam zatvorio za dan, većina autobusa čak ni ne stiže, tako da je bilo veoma teško raditi“, rekao je on.
Ministarstvo proizvodnje procenjuje da je ekonomija izgubila 110 miliona dolara za manje od dve nedelje. Državna naftna kompanija Petroecuador izvestila je da se proizvodnja skoro prepolovila nakon što su demonstranti upali na naftna polja. Obveznice Ekvadora su oslabile, a cena dolarskog duga koji dospeva 2035. pala je na 50 centi za dolar sa 64 centa na početku meseca.
Conaiejeva politička ruka, Pachakutik, druga je najveća stranka u Kongresu, ali je podijeljena. Bivši partijski lider Jaku Perez rekao je da podržava domorodački pokret „jer sam ekolog i naša zabrinutost predstavlja ogromnu većinu Ekvadoraca“.
Ali on je „napravio korak na jednu stranu“ kada je u pitanju Conaie, rekavši da mu je neprijatno što se Iza „približila“ tradicionalnom levom bloku bivšeg predsednika Rafaela Koree, koji je pobegao u Belgiju da bi izbegao suđenje za korupciju.
Perez je demonstracije opisao kao „erupciju ekspres lonca koji je već dugo ključao”, rekavši da Laso vlada nije uspela da reši probleme sa kojima se suočavaju Ekvadorci. „Njegova ekonomska politika je nestalna, pantomima“, rekao je Perez o predsedniku.
Laso, koji je pre godinu dana postao prvi predsednik desnog centra Ekvadora više od dve decenije, nema jaku bazu u Kongresu i spalio je mostove sa potencijalnim saveznicima. Kao rezultat toga, njegovi predlozi ekonomskih reformi su zastali.
Čak i da je Laso preživeo, on bi imao „nulti politički kapacitet“, kaže kongresmen Esteban Tores iz Socijalhrišćanske partije desnog centra koja je ranije bila u koaliciji sa vladom. „Laso se borio sa svima“, rekao je Tores. „Ako predsednik nema podršku, trebalo bi da napravi koaliciju da odsluži svoj mandat.
Ipak, analitičari kažu da predsednik možda nije jedini koji je postao sve izolovan.
Iza, koji se zalaže za nametanje „indokomunizma“ u Ekvadoru, možda je precenio nivo javne podrške protestima, napisao je Nikolas Votson iz konsultantske kuće Teneo u belešci klijentima.
„Iza je figura koja izaziva podele unutar autohtonog pokreta“, rekao je on, ističući kako je podsticao slične nemire 2019. „Sa svakim video snimkom blokiranog vozila hitne pomoći i kako nestašice postaju sve očiglednije . . . simpatije javnosti padaju“, dodao je on.
