Masovni protesti u glavnom gradu Jermenije nastavljeni su u sredu drugi dan zaredom, izazvani novom eskalacijom u otcepljenom regionu Nagorno-Karabaha u Azerbejdžanu.
Demonstranti su se okupili u vladinom kvartu Jerevana, osudivši premijera Nikola Pašinjana kao „izdajnika” jermenskog naroda i zahtevajući od njega da podnese ostavku zbog onoga što smatraju njegovim neuspehom da pomogne regionu Nagorno-Karabaha koji je pretežno etnički jermenski.
Skup je bio poremećen nasiljem, pošto su se demonstranti koji su pokušavali da prodru u zgrade vlade suočili sa velikom policijom koja ih je čuvala.
Na snimcima sa lica mesta vidi se kako se policajci obučeni u opremu za borbu protiv nereda tuku sa gomilom. Nekoliko ljudi je navodno povređeno tokom sukoba.
Međutim, kasno u sredu, nemiri su naizgled splasnuli, pošto je većina demonstranata napustila vladinu četvrt.
Ispred ruske ambasade u Jerevanu održan je odvojen skup demonstranata koji su za situaciju u Nagornom Karabahu okrivili Moskvu. Mnogi demonstranti su viđeni kako mašu zastavama SAD, EU, pa čak i Ukrajine, kao i kako cepaju i pale ruske pasoše.
Novo rasplamsavanje u Nagorno-Karabahu počelo je u utorak kada je Baku pokrenuo, kako je rekao, „antiterorističku“ operaciju u otcepljenom regionu. Azerbejdžanska vojska je brzo napredovala u borbi protiv lokalnih snaga sve dok prekid vatre u sredu, uz posredovanje ruskih mirovnih snaga raspoređenih u regionu, naizgled nije zaustavio neprijateljstva.
Jermenija, koja je dugo održavala bliske veze sa regionom, distancirala se od novog sukoba, samo ga osuđujući kao „još jednu agresiju velikih razmera na narod Nagorno-Karabaha“ i navodeći da je Baku gajio planove „etničkog čišćenja“ protiv lokalnog stanovništva.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev pozdravio je ishod operacije kao veliki uspeh, navodeći da je zemlja vratila svoj suverenitet nad regionom. Nagorno-Karabah se otcepio od Azerbejdžana nakon krvavog rata 1990-ih, koji je izbio ubrzo nakon raspada Sovjetskog Saveza.
