Svemirska letelica američke svemirske agencije je poletela u istraživanje Jupiterovog meseca „Evrope“ da bi se otkrilo da li bi njegov ogroman skriveni okean – ako zaista postoji, mogao da sadrži „ključeve života“.
Letelici nazvanoj po vrsti jedrenjaka koje su koristili istraživači dalekih okeana – „Kliper Evropa“ biće potrebno pet ipo godina da stigne do Jupitera, gde će skliznuti u orbitu oko te džinovske gasovite planete i tokom desetina preleta prišunjati se njenom mesecu „Evropi“ natopljenom radijacijom.
Naučnici su gotovo sigurni da ispod ledene kore „Evrope“ postoji dubok, ogroman okean. A gde ima vode, može biti života, što taj mesec čini jednim od najperspektivnijih mesta za „lov na život“.
„Kliper Evropa“ neće tražiti život, nema detektore za to, već će tragati za sastojcima neophodne za održavanje života – organskim hemijskim jedinjenjima i odgovarajućim uslovima za život.
„Okeanski svetovi poput Evrope nisu jedinstveni samo zato što bi mogli da budu nastanjeni, već bi mogli biti naseljivi i danas“, rekla je NASA.
Raketa „Falcon Heavy“ firme SpaceX je iz svemirskog centra Kenedi na Floridi ponela „Klipera“ na putovanje tri milijarde kilometara koje košta 5,2 milijarde dolara.
NASA do proletos nije znala da bi se „Kliper“ mogao pokvariti u Jupiterovom jakom polju zračenja. Veruje se da će zahvalujući prepravkama od tada „Kliper“ izdržati ekvivalent zračenja nekoliko miliona rendgenskih snimaka grudnog koša tokom svakog od 49 preleta „Evrope“.
Veličine košarkaškog terena kada raširi krila – panele za pretvaranje energije Sunca u električnu, „Kliper“ će proleteti pored Marsa, a zatim ponovo pored Zemlje na putu ka Jupiteru da bi ga ubrzala gravitacija. Sonda od skoro 5.700 kilograma trebalo bi da stigne do najveće planete Sunčevog sistema 2030. godine.
„Kliper“ će krug oko Jupitera praviti svaki 21 dan. Jedan od tih dana će ga približiti „Evropi“, jednom od 95 poznatih meseca oko Jupiteru. Taj mesec je po veličini sličan Mesecu Zemlje.
Svemirska letelica će leteti asvega 25 kilometara iznad „Evrope“ – mnogo bliže nego nekoliko prethodnih sondi-posetilaca. Ugrađeni radar će pokušati da prodre u mesečev ledeni pokrivač, za koji se veruje da je debeo do 24 kilometra. Okean ispod leda može biti dubok i više od 120 kilometara.
Svemirska letelica ima devet instrumenata, sa osetljivom elektronikom pohranjenom u trezoru sa gustim zidovima od cinka i aluminijuma za zaštitu od zračenja. Istraživanja će trajati do 2034. godine.
Ako se utvrdi da su na „Evropi“ povoljni uslovi za život, to že značiti mogućnost života i u drugim okeanskim svetovima u Sunčevom sistemu i šire, kažu naučnici. Sa podzemnim okeanom i gejzirima, Saturnov mesec „Encelad“ je jedan od najboljih kandidata za to.
