Izrael je pokrenuo najveći talas vazdušnih napada širom Libana od kada je prošle nedelje pristao na prekid vatre sa Hezbolahom, ubivši najmanje 11 ljudi u ponedeljak nakon što je libanska militantna grupa ispalila salvu projektila kao upozorenje na ono što je rekao da je izraelsko kršenja primirja.
Projektili su očigledno bili prvi put da je Hezbolah gađao izraelske snage nakon što je 60-dnevni prekid vatre stupio na snagu prošle srede. Sve krhkije primirje imalo je za cilj da okonča više od godinu dana rata između Hezbolaha i Izraela – deo šireg regionalnog sukoba izazvanog razornim ratom Izraela i Hamasa u Gazi.
U Sjedinjenim Državama, novoizabrani predsednik Donald Tramp zatražio je hitno oslobađanje izraelskih talaca koje drži palestinska militantna grupa Hamas u Gazi, rekavši na društvenim mrežama da će, ako ne budu oslobođeni pre nego što on preuzme dužnost u januaru, doći do „PAKA ZA PLAĆANjE .”
Nije odmah bilo jasno da li Tramp preti da će direktno umešati američku vojsku u izraelski rat u Gazi koji je u toku. SAD su Izraelu dale ključnu vojnu i diplomatsku podršku tokom skoro 15-mesečnog sukoba.
Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je da je u izraelskom vazdušnom napadu na južno selo Haris ubijeno pet ljudi, a dve su ranjene, dok je u drugom vazdušnom napadu na selo Talousa poginulo četvoro, a dvoje ranjeno.
Izraelska vojska je kasno u ponedeljak izvela niz vazdušnih napada na, kako je rekla, Hezbolahove borce, infrastrukturu i raketne bacače širom Libana, kao odgovor na Hezbolah koji je ispalio dva projektila ka planini Dov — spornoj teritoriji koju drže Izraelci, poznatoj kao farme Šeba u Libanu, gde je spajaju se granice Libana, Sirije i Izraela. Izrael je saopštio da su projektili pali na otvorena područja i da nije bilo povređenih.
Hezbolah je u saopštenju naveo da je pucao na izraelsku vojnu poziciju u toj oblasti kao „odbrambeni odgovor i odgovor upozorenja“ nakon, kako je rekao, „ponovljenih kršenja“ sporazuma o prekidu vatre od strane Izraela. Rečeno je da su žalbe medijatorima zaduženim da nadgledaju prekid vatre „uzaludne u zaustavljanju ovih kršenja“.
Pre projektila Hezbolaha, Izraelci su izveli najmanje četiri vazdušna udara i artiljerijsku baraž u južnom Libanu, uključujući i napad dronom koji je ubio osobu na motociklu, prenose libanski državni mediji. U drugom napadu ubijen je kaplar libanskih službi bezbednosti.
Izrael je rekao da su njegovi udari odgovor na neodređeno kršenje Hezbolaha i da prema sporazumu o prekidu vatre zadržava pravo da uzvrati.
Predsednik libanskog parlamenta Nabih Beri optužio je Izrael da je poslednjih dana više od 50 puta prekršio primirje lansiranjem vazdušnih napada, rušenjem kuća u blizini granice i kršenjem vazdušnog prostora Libana.
Zvaničnici u SAD — koji su zajedno sa Francuskom pomogli u sklapanju primirja i predvodi komisiju koja treba da nadgleda poštovanje sporazuma — umanjili su značaj izraelskih udara. Portparol za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi rekao je: „Uglavnom, primirje se drži.
„Spustili smo se sa desetina udara na jedan dnevno, možda dva dnevno“, rekao je Kirbi novinarima, misleći na izraelske udare. „Nastavićemo da pokušavamo i videti šta možemo da uradimo da to svedemo na nulu.
Prema sporazumu, Hezbolah koji podržava Iran ima 60 dana da povuče svoje borce i infrastrukturu iz južnog Libana. Za to vreme, izraelske trupe takođe treba da se povuku na svoju stranu granice.
U postu na svom sajtu Truth Social, Tramp je pozvao palestinske militante da oslobode svih oko 100 izraelskih talaca koji se još drže u Gazi, od kojih se oko dve trećine veruje da je živo.
U suprotnom, Tramp je rekao, „Odgovorni će biti pogođeni teže nego što je bilo ko pogođen u dugoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država. Oslobodite TAOCE SADA!“
Nekoliko sati ranije, izraelska vlada je potvrdila smrt Omera Neutre, dvojnog američko-izraelskog državljanina, za čije telo se veruje da još uvek drži Hamas u Gazi, saopštila je izraelska vlada. Bajdenova administracija ulaže poslednje napore da pokuša da ponovo pokrene pregovore između Izraela i Hamasa.
Kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua odbila je da komentariše Trampov post, iako ga je predsednik Isak Hercog pozdravio.
U međuvremenu, u Gazi raste uzbuna zbog sve veće gladi. Količina hrane koju je Izrael dozvolio da unese pala je u poslednja dva meseca, što je dodatno pojačano odlukom Ujedinjenih nacija u nedelju da zaustave isporuku pomoći sa glavnog prelaza na teritoriju zbog pretnje da će naoružane bande pljačkati konvoje.
Stručnjaci su već upozorili na glad u najsevernijem delu Gaze, koji su izraelske snage gotovo potpuno izolovale od početka oktobra, rekavši da se tamo bore protiv pregrupisanih Hamasovih militanata.
Raseljene porodice postavile su šatore okružene gomilama smeća na ulicama grada Gaze. Bilal Maruf (55) rekao je da su on i 11 članova porodice pobegli od izraelske ofanzive „bosi i goli”.
„Nismo imali ništa. Glad i žeđ su nas ubili, a nismo imali ni jedan šekel, ni odeću, ni dušek, ni ćebe“, rekao je on govoreći pored svog šatora.
Izraelska kampanja u Gazi, pokrenuta Hamasovim napadom 7. oktobra 2023. na južni Izrael, proterala je skoro celokupno stanovništvo te teritorije iz njihovih domova. Stotine hiljada Palestinaca sada žive u bednim šatorskim kampovima, oslanjajući se na međunarodnu pomoć.
Izraelska vojska je saopštila da je u nedelju uveče dozvolila 40 kamiona sa 600 tona brašna za Svetski program za hranu da uđu u južni pojas Gaze, kao i 16 drugih kamiona sa hranom.
Izrael je rekao da radi na povećanju priliva pomoći. U novembru je zabeležen porast prosečnog broja humanitarnih kamiona koje je pustio u Gazu, na 77 dnevno sa 57 prethodnog meseca, prema zvaničnim izraelskim podacima.
Ali nivoi su i dalje skoro najniži u celom 15-mesečnom ratu. A UN kažu da manje od polovine toga zapravo stigne do Palestinaca jer izraelska vojna ograničenja, borbe i pljačke čine isporuku pomoći previše opasnim.
Svetski program za hranu je u novembru uspeo da isporuči pomoć samo za oko 300.000 Palestinaca širom Pojasa Gaze zbog tekućih izraelskih vojnih ofanziva i pljačke konvoja, rekao je u ponedeljak Karl Skau, zamenik izvršnog direktora VFP-a.
U šatorskom kampu u gradu Deir al-Balah u centralnoj Gazi, Palestinci su se postrojili kod improvizovanih peći od blata pokušavajući da kupe nekoliko vekni somuna za svoje porodice.
Pošto cena brašna raste zbog nestašice, pekari – žene raseljene sa severa – rekli su da mogu da peku manje hleba, a porodice mogu da priušte mnogo manje.
„Oni ih dele svojoj deci, svaki dan po jedan hleb“, rekla je jedna pekara, Vafa al-Atar.
