Jedan broj autoritativnih američkih stručnjaka, vojske i diplomata pozvao je SAD da odlučnije pomognu Ukrajini u naoružanju, uz napomenu da se rat Ruske Federacije protiv Ukrajine približava odlučujućem trenutku, a da su u pitanju vitalni interesi SAD.
Kako prenosi Evropska istina, to se navodi u njihovoj zajedničkoj kolumni objavljenoj u The Hillu.
Koautori kolumne su bivši glavni komandanti združenih snaga NATO-a u Evropi, generali Filip Bridlav i Vesli Klark; bivši zvaničnik Stejt departmenta i Pentagona Dibra Kagan; bivši ambasador u Finskoj i Turskoj Erik Edelman, dr Evelin Farkaš – bivši zamenik ministra odbrane za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju; ambasador Danijel Frid – bivši zamenik državnog sekretara za evropska pitanja; bivši američki ambasador u Ukrajini Džon Herbst; bivši komandant američke vojske u Evropi, general-potpukovnik Ben Hodžis; bivši ambasador u Nemačkoj Džon Kornblum; bivši zamenik državnog sekretara Dejvid Kramer; bivši prvi zamenik ministra odbrane Jen Lodal; bivši pomoćnik državnog tužioca Robert Mekonel; ambasador za posebne zadatke u vezi sa bivšim SSSR-om Stefan Šestanović; bivši američki obaveštajac, stručnjak za bezbednost Džon Sajfer; bivši ambasadori u Ukrajini Vilijam Tejlor i Mari Jovanovič; bivši specijalni predstavnik Stejt departmenta SAD za Ukrajinu Kurt Volker; bivši zamenik generalnog sekretara NATO-a i pomoćnik šefa Pentagona, američki ambasador u Rusiji i NATO Aleksandar Veršbou.
Potpisnici napominju da, iako je Bajdenova administracija uspela da okupi saveznike SAD da obezbede značajne količine vojne pomoći Ukrajini, još uvek nije bila u stanju da formuliše dovoljan strateški narativ za vlade da zadrže javnu podršku za učešće NATO-a u ovom procesu u dugoročni.
„Pružajući dovoljnu pomoć da zaustavi liniju fronta, ali ne i da povrati teritorije koje je Rusija zauzela, Bajdenova administracija može nesvesno ’izvući poraz iz usta pobede’.“ Zbog preteranog opreza kako ne bi izazvala eskalaciju na Kosovu. deo Ruske Federacije (konvencionalni ili nuklearni), mi, u stvari, ustupamo inicijativu predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu i smanjujemo pritisak na Moskvu koji bi trebalo da je natera da prekine agresiju i ozbiljno želi pregovore. “, napominju potpisnici.
Imperijalistički rat Kremlja, ističu oni, ne samo da je moralno neprihvatljiv jer predstavlja genocid, čin čiji je cilj uništenje Ukrajinaca kao političke nacije, već je i jasna pretnja bezbednosti i blagostanju Sjedinjenih Država.
„Američki principi i interesi zahtevaju najodlučniji mogući odgovor – dovoljan da od februara primora Ruse da se povuku što bliže granicama i da cenu rata učini dovoljno „skupom“ da odvrati Rusku Federaciju od treće invazije. Sada , kada ruske snage pokušavaju da se pregrupišu na istoku i da spreče Ukrajinu da pokuša da povrati Herson na jugu, saveznici Ukrajine moraju da uklone sve prepreke, dajući Ukrajini sredstva koja su joj potrebna da dobije prednost. takozvane strateške pauze samo će omogućiti Putinu da se pregrupiše, povrati snagu i nanese još veću štetu Ukrajini i ne samo“, naglašavaju stručnjaci.
Po njihovom mišljenju, ni Bajdenova administracija, ni evropski saveznici nisu mogli jasno da obznane u javnim porukama zašto je ova pomoć Ukrajini toliko važna za SAD i Zapad.
Pre svega, pišu stručnjaci, ovo je važno jer Putin vodi revizionističku spoljnu politiku i želi da potkopa bezbednosni sistem zasnovan na pravilima koji je obezbedio stabilnost u Sjedinjenim Državama i svetu i omogućio uslovni prosperitet posle Drugog svetskog rata.
„Kao što su ruski zvaničnici više puta jasno rekli, ako Rusija dođe do Ukrajine, naši saveznici na Baltiku i drugim zemljama u regionu biće ugroženi. Oprezna politika sada treba da identifikuje moguće rizike u budućnosti i traži pravo vreme i mesto za rad sa njima.Za SAD i NATO ovo vreme je već došlo, a ovo mesto je Ukrajina, velika zemlja čije stanovništvo shvata da ima izbor ili da pobedi Putina, ili da izgubi svoju nezavisnost i uopšte mogućnost postojanja kao zasebne, zapadno orijentisane nacije.
Uz neophodno oružje i ekonomsku podršku, Ukrajina je sposobna da pobedi Rusiju. A ako se to dogodi, manje je verovatno da će naša vojska morati da rizikuje svoje živote štiteći saveznike pod garancijama SAD, kojima takođe preti Rusija“, tvrde oni.
Putinov poraz, prema potpisnicima, može se smatrati scenarijem gde je Ukrajina stajala kao nezavisna i ekonomski održiva zemlja.
„To znači Ukrajinu sa branjenim granicama, koje uključuju Odesu, veliki deo crnomorske obale, jaku, dobro naoružanu vojsku i pravi prekid neprijateljstava. U najboljem slučaju, Ukrajina će vratiti sve teritorije zauzete od februara. 24 i zemlje koje joj je Rusija oduzela 2014, uključujući i Krim.Takav mir je moguć tek kada Putin shvati da je pretrpeo jasan poraz i da više ne može da ostvari svoje ciljeve – da silom preuzme kontrolu nad Ukrajinom ili bilo kojom drugom državom. “, smatraju potpisnici.
Po njihovom mišljenju, poraz Ukrajine – i SAD – može se smatrati scenarijem ako Zapad, u iskušenju da što pre okonča vruću fazu rata, gura Ukrajinu da se odrekne određenih teritorija u zamenu za prekid vatre. , usled čega će se ponoviti situacija kao posle 2008. godine u Gruziji – kada je Zapad faktički „progutao“ rusku agresiju, a istovremeno će biti nemoguće naterati Rusku Federaciju da zaista poštuje primirje i ne ulazi u na novim teritorijama. Tako je, podsećaju, posle Minska u borbenim dejstvima niskog intenziteta stradalo više od 10.000 ukrajinskih vojnika, a dnevno se beleže desetine, ako ne i stotine granatiranja od strane Ruske Federacije.
„Primirje neće staviti tačku na agresiju Ruske Federacije ili okupaciju ukrajinskih teritorija – ono će jednostavno dati predah Kremlju da konsoliduje svoje dobitke i nastavi svoju ofanzivu. Osim toga, većina Ukrajinaca, prema mišljenju najnovije ankete su protiv bilo kakvih teritorijalnih ustupaka u zamenu za prekid vatre. Ovaj scenario takođe osuđuje milione Ukrajinaca da žive pod vlašću režima koji je počinio brojne ratne zločine, čiji zvaničnici i mediji pozivaju na „deukrajinizaciju“ Ukrajine , koja već pribegava nasilnoj rusifikaciji, uključujući i ilegalnu prisilnu deportaciju oko 400.000 ukrajinske dece u Rusiju na usvajanje. Ovi postupci podstiču sve veći broj naučnika da takvu politiku Ruske Federacije okarakterišu kao genocid“, pišu potpisnici.
Naglašavaju da Rusija sada nastoji da zauzme što više teritorije, organizuje pseudoreferendume o njima kao osnovu za aneksiju, a takođe pokušava da pocepa jedinstvo Zapada po pitanju podrške Ukrajini, koristeći se gasnim ucenama ranije približavanje zime i stvaranje pretnji globalnoj stabilnosti hrane, što može pogoditi i zapadne zemlje.
„Svoj ovoj Rusiji je potrebno vreme… Bajdenova administracija treba da deluje brže i strateški u odgovoru na zahteve Ukrajine za određenim vrstama naoružanja. A kada se donese odluka da se obezbede sofisticiraniji sistemi – poput HIMARS-a – treba ih obezbediti. u većem broju za postizanje najvećeg mogućeg rezultata na bojnom polju.Ukrajini su potrebni sistemi dugog dometa za ometanje ruske ofanzive, uključujući logistiku, snabdevanje gorivom i municijom.To znači da bi SAD trebalo da obezbede ATACMS rakete dometa od 300 km, što će dozvoliti da gađaju ruske vojne ciljeve bilo gde na teritoriji Ukrajine. uključujući i Krim“, primećuju stručnjaci.
Pored toga, dodaju, potrebno je voditi računa o stabilnom obnavljanju ukrajinskih zaliha municije i delova za artiljerijske sisteme, uzimajući u obzir raznovrsnost modifikacija sistema koje pružaju različite zemlje. Osim toga, Oružanim snagama je i dalje potrebno protivvazdušno naoružanje kratkog i srednjeg dometa, posebno uzimajući u obzir činjenicu da Ruska Federacija povećava broj bespilotnih letelica i pokušava da dobije dodatne od Irana.
Potpisnici se ne slažu sa bojaznima Bajdenove administracije da bi određene akcije mogle previše da isprovociraju Putina i da, kako je rekao savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, Bela kuća želi da „izbegne Treći svetski rat”.
Po njihovom mišljenju, iako je Rusija u više navrata pribegla nuklearnim pretnjama, vredi se podsetiti da su i SAD nuklearna sila, i bilo bi strateško greška verovati da nuklearno odvraćanje više ne funkcioniše.
„Putinu je isplativo da preti nuklearnim ratom, ali ne i da ga pokrene. A videli smo da je Kremlj već pribegao nuklearnim pretnjama, koje su se završile ničim – kao u vezi sa pristupanjem Finske i Švedske NATO-u. Ako dozvolimo Putinu da nas zastraši da ne pomogne Ukrajini oružjem da zaustavi ruski revizionizam, pa šta će biti kada ponovo počnu da mašu nuklearnom bojevom glavom prema baltičkim državama?Zašto administracija misli da se Putin ne bi usudio da to uradi protiv Estonije ili Poljske ako taktika funkcioniše u Ukrajini?
Ulozi za nas, naše saveznike i Ukrajinu su vrlo jasni. Ne zavaravaj se. Moglo bi se pomisliti da svakodnevno izbegavamo konfrontaciju sa Kremljom, jer odlažemo da Ukrajini obezbedimo oružje neophodno za pobedu. Ali mi, naprotiv, povećavamo verovatnoću da ćemo se ponovo suočiti sa ovom opasnošću u još nepovoljnijim uslovima. Razuman i razborit pristup je zaustaviti Putinove agresivne namere prema Ukrajini, i to sada, kada to zaista može da promeni situaciju“, zaključuju oni.
