Vrhovni sud Ujedinjenih nacija otvara u četvrtak ročište povodom navoda Južne Afrike da rat Izraela sa Hamasom predstavlja genocid nad Palestincima, tvrdnju koju Izrael odlučno poriče.
Južna Afrika prvobitno traži od Međunarodnog suda pravde da naredi hitnu obustavu izraelske vojne ofanzive u pojasu Gaze kao deo slučaja za čije rešavanje će verovatno trebati godine.
Spor pogađa srce nacionalnog identiteta Izraela kao jevrejske države stvorene nakon nacističkog genocida u holokaustu.
To takođe uključuje identitet Južne Afrike: njena vladajuća stranka, Afrički nacionalni kongres, dugo je upoređivao politiku Izraela u Gazi i na Zapadnoj obali sa sopstvenom istorijom pod režimom aparthejda vladavine bele manjine, koji je većinu crnaca ograničio na „domovine“ pre nego što je okončan 1994. godine.
Iako obično smatra da su UN i međunarodni tribunali nepravedni i pristrasni, Izrael je poslao jak pravni tim da brani svoju vojnu operaciju pokrenutu nakon napada Hamasa 7. oktobra.
„Mislim da su došli jer žele da budu oslobođeni krivice i misle da mogu uspešno da se odupru optužbi za genocid“, rekla je Džulijet Mekintajer, ekspert za međunarodno pravo sa Univerziteta Južne Australije.
U saopštenju nakon što je slučaj podnesen krajem prošle godine, Ministarstvo spoljnih poslova Palestinske uprave pozvalo je sud da „odmah preduzme mere za zaštitu palestinskog naroda i pozove Izrael, okupatorsku silu, da zaustavi napad na palestinski narod, kako bi da obezbedi objektivno pravno rešenje“.
Dvodnevna preliminarna saslušanja počeće tako što će advokati Južne Afrike objašnjavati zašto je ta zemlja optužila Izrael za „dela i propuste” koji su „genocidnog karaktera” u ratu u Gazi i zašto traži da sud izda privremeni nalog za momentalno zaustavljanje izraelskih vojnih akcija. Odluka će verovatno trajati nedeljama.
Izraelska ofanziva u Gazi je ubila više od 23.200 Palestinaca, saopštilo je Ministarstvo zdravlja u Gazi koju vodi Hamas. Oko dve trećine mrtvih su žene i deca, kažu zdravstveni zvaničnici. Broj poginulih ne pravi razliku između boraca i civila.
U napadu 7. oktobra, u kojem su borci Hamasa upali u nekoliko zajednica u Izraelu i ubili oko 1.200 ljudi, uglavnom civila. Oni su oteli oko 250 drugih, od kojih je skoro polovina puštena.
Američki državni sekretar Antoni Blinken odbacio je slučaj kao „nezaslužan“ tokom posete Tel Avivu u utorak.
„To je posebno gadno, imajući u vidu da oni koji napadaju Izrael — Hamas, Hezbolah, Huti, kao i Iran koji ih podržava — nastavljaju da pozivaju na uništenje Izraela i masovno ubistvo Jevreja“, rekao je on.
Svetski sud, koji odlučuje o sporovima među narodima, nikada nije ocenio da je neka zemlja odgovorna za genocid. Najbliže tome bilo je 2007. godine kada je presudio da je Srbija „prekršila obavezu da spreči genocid” u masakru više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u bosanskoj enklavi Srebrenica u julu 1995. od strane snaga bosanskih Srba.
Južna Afrika će „teško da pređe prag“ dokazivanja genocida, rekao je Mekintajer.
„Ne radi se samo o ubijanju ogromnog broja ljudi“, rekla je ona u e-poruci Asošijeted presu. „Mora postojati namera da se uništi grupa ljudi (klasifikovanih prema rasi ili religiji, na primer) u celini ili delimično, na određenom mestu.
U detaljnom dokumentu od 84 stranice kojim se pokreće slučaj, Južna Afrika je tvrdila da je Izrael pokazao tu nameru.
Izrael je odgovorio insistiranjem da radi u skladu sa međunarodnim pravom i da svoje vojne akcije fokusira isključivo protiv Hamasa. U njemu se navodi da stanovnici Gaze nisu neprijatelji i da preduzima korake da smanji štetu po civile i da dozvoli da humanitarna pomoć uđe na teritoriju.
U saopštenju izraelskog ministarstva spoljnih poslova je slučaj Južne Afrike nazvan „prezirom i prezrivom eksploatacijom“ suda.
Slučaj se vrti oko konvencije o genocidu koja je sastavljena 1948. godine nakon Drugog svetskog rata i ubistva 6 miliona Jevreja u Holokaustu. I Izrael i Južna Afrika su potpisnici.
U svom pisanom podnesku, Južna Afrika kaže da želi da sud „utvrdi odgovornost Izraela za kršenje Konvencije o genocidu; da je smatra potpuno odgovornom prema međunarodnom pravu za ta kršenja“ i da „osigura hitnu i najpotpuniju zaštitu za Palestince u Gazi koji ostaju u ozbiljnom i neposrednom riziku od nastavka i daljih djela genocida“.
Tim advokata koji predstavljaju Južnu Afriku izneće tri sata argumenata u Velikoj sudskoj dvorani obloženoj drvenim pločama. Izraelski pravni tim imaće tri sata u petak ujutro da odgovori na optužbe.
Među delegacijom Južne Afrike biće i bivši britanski opozicioni lider Džeremi Korbin, čije je vođstvo levocentrične Laburističke partije bilo umrljano optužbama za antisemitizam. On je dugogodišnji pristalica palestinske stvari i žestoki kritičar Izraela.
Human Rights Vatch je rekao da će saslušanja omogućiti ispitivanje akcija Izraela.
„Slučaj genocida u Južnoj Africi otvara pravni proces na najvišem svetskom sudu kako bi se verodostojno ispitalo ponašanje Izraela u Gazi u nadi da će smanjiti dalje patnje“, rekao je Balkis Džarah, pomoćnik direktora za međunarodno pravosuđe grupe.
Sud Ujedinjenih nacija, sa sedištem u kitnjastoj Palati mira u zelenom predgrađu Haga, bavi se sporovima između nacija. Međunarodni krivični sud, sa sjedištem nekoliko milja (kilometara) dalje u istom holandskom gradu, procesuira pojedince za ratne zločine, zločine protiv čovječnosti i genocid.
Izrael se vraća u spis Međunarodnog suda pravde sledećeg meseca, kada se otvaraju saslušanja povodom zahteva UN za neobavezujuće savetodavno mišljenje o zakonitosti izraelske politike na Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu.
