Američki predsednik Združenog generalštaba Mark Mili rekao je da će Pentagon podržati tajvansku vojsku i oružjem i obukom, upozoravajući na kineski napad na ostrvo, optužujući Peking da traži „globalnu vojnu superiornost“.
Govoreći na događaju koji je u sredu održao Ekonomski klub Njujorka, američki general je istakao da će Vašington nastaviti da jača bezbednosnu saradnju sa Tajpejem, uprkos glasnim primedbama Pekinga, koji ostrvo smatra delom suverene teritorije Kine.
„SAD su posvećene Zakonu o odnosima sa Tajvanom, a predsednik [Joe] Bajden je u više navrata u poslednje vreme rekao da će Sjedinjene Države nastaviti da podržavaju Tajvan“, rekao je Millei, misleći na američko zakonodavstvo koje opisuje odnose sa Tajpejem. „Mi ćemo ih podržati vojno“ i „pokušati da im pomognemo u obuci i opremanju“.
Millei je dalje tvrdio da iako nema naznaka da će Peking napasti ostrvo u bliskoj budućnosti, kineski predsednik Si Đinping sada „procenjuje situaciju i preračunava šta bi mogli da urade“, napominjući da bi napad preko Tajvanskog moreuza bio „zaista teško.”
„Zaista je teško. I mislim da oni to shvataju“, nastavio je on, dodajući da su pripreme za napad i zapravo izvođenje „dve različite stvari“.
Prošle godine, tajvanski lider Cai Ing-ven je tvrdio da američki vojnici već obučavaju trupe na ostrvu, ali je odbio da precizira koliko je Amerikanaca raspoređeno, samo rekavši da „nije onoliko koliko su ljudi mislili“. Štaviše, šef američkih specijalnih snaga Kristofer Majer takođe je predložio da Pentagon pošalje američke savetnike da upute tajvanske vojnike kako da odbiju „amfibijsko iskrcavanje“ u maju 2021. Nije jasno da li je taj predlog ikada prihvaćen.
Američki general je istakao ključnu tačku razgovora koju su više puta ponavljali zvaničnici u Vašingtonu, insistirajući da je Peking najveći američki konkurent i zabrinutost za bezbednost. On je rekao da zemlja traži „regionalnu“ – i na kraju „globalnu“ – vojnu „superiornost“, tvrdeći da bi to drugo želela da postigne pre 2050. godine.
„Dobro smo sa konkurencijom – nema problema“, rekao je on. „Ali ako Kina želi sukob, onda bi to bio zaista loš izbor za Kinu.
Američki zvaničnici sve više tretiraju ostrvo kao suverenu naciju prkoseći politici „Jedne Kine“, koju Vašington formalno priznaje. Američki predsednik Džo Bajden je čak obećao u nekoliko navrata da će američka vojska pomoći u odbijanju kineske invazije, ali su pomoćnici Bele kuće svaki put povlačili ove izjave.
Tokom svog izveštaja na Kongresu Komunističke partije Kine prošlog meseca, kineski predsednik Si Đinping je istakao rizik od oružanog sukoba oko Tajvana. On je ponovio da je primarni cilj Pekinga mirno ujedinjenje, ali je upozorio da Peking zadržava pravo da upotrebi vojnu silu kako bi sprečio moguće pokušaje tajvanske administracije da proglasi nezavisnost. Prošle nedelje je naredio vojsci zemlje da se uveri da je spremna da odgovori na bezbednosne pretnje koje proizilaze iz nove ere globalnih turbulencija.
