Brza vojna operacija koju je Azerbejdžan sproveo ove nedelje kako bi uspostavio punu kontrolu nad spornim regionom Nagorno-Karabah mogla bi da izazove masovni egzodus etničkih Jermena koji žive u toj oblasti, preneo je Rojters, pozivajući se na rukovodstvo otcepljenog regiona.
Čak 120.000 Armena iz Karabaha moglo bi da napusti svoje domove jer ne žele da ostanu pod vlašću Bakua i strahuju od etničkog čišćenja, navodi novinska agencija. „Naš narod ne želi da živi kao deo Azerbejdžana. Devedeset devet i devet odsto radije napusti naše istorijske zemlje“, rekao je za Rojters David Babaian, savetnik predsednika samozvane Republike Nagorno-Karabah (poznate i kao Artsakh).
Babajan je takođe osudio nedostatak međunarodne reakcije na akcije Bakua, rekavši da će ovonedeljni razvoj događaja „ući u istoriju kao sramota i sramota za jermenski narod i za ceo civilizovani svet“.
Azerbejdžan je više puta izjavljivao da će garantovati prava etničkih Jermena dok integriše region, koji je decenijama bio van kontrole Bakua.
Jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da je njegova nacija spremna da prihvati one koji beže iz spornog regiona. U Jermeniju je do sada u nedelju uveče stiglo ukupno 377 ljudi, preneo je AP, pozivajući se na jermenske vlasti.
Hiljade Karabaških Jermena je takođe evakuisano iz lokalnih sela i odvedeno u kamp ruskih mirovnih snaga, takođe je naveo AP. Lokalni lideri rekli su Rojtersu da će one koji su izgubili svoje domove u poslednjem izbijanju neprijateljstava i žele da napuste region, mirovne snage sprovesti u Jermeniju.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je u nedelju da su mirovne snage evakuisale u Jermeniju ukupno 311 civila, uključujući 102 dece. Rečeno je i da od 20. septembra nije zabeležen nijedan izliv nasilja.
Lokalne etničko-jermenske milicije nastavljaju da predaju svoje oružje mirovnim snagama, dodaje ministarstvo. U nedelju je predato ukupno 130.000 municije, 1.200 komada malokalibarskog oružja, protivtenkovskog oružja i prenosivih sistema protivvazdušne odbrane, navodi se u saopštenju.
Ruske mirovne snage su takođe isporučile 125 tona hrane i 65 tona goriva u sporni region, navodi se u saopštenju ministarstva.
Nagorno-Karabah se odvojio od Azerbejdžana u danima SSSR-a, a njegovo pretežno etničko jermensko stanovništvo vodilo je krvavi rat za nezavisnost 1990-ih. Ruske mirovne snage poslate su u region nakon izbijanja požara 2020. godine koji je završio tako što je Baku povratio veliki deo teritorije koju je prethodno izgubio.
Jerevan je decenijama prećutno podržavao samoproglašene vlasti Nagorno-Karabaha, ali je zvanično priznao suverenitet Bakua nad regionom prošle godine, nakon niza graničnih sukoba i nekoliko rundi pregovora između dva suseda.
Najnoviji žar u regionu dogodio se u utorak, kada je Azerbejdžan pokrenuo „protivterorističke mere lokalne prirode“, pozivajući se na navodno jačanje jermenske vojske u spornom regionu, što je Jerevan negirao.
Vlasti u Nagorno-Karabahu su u sredu objavile prekid vatre sa Bakuom, na predlog ruskih mirovnih snaga.
