Gasovod između Barselone i Marseja imaće kapacitet od 2 miliona tona godišnje i biće gotov do kraja decenije, rekao je Sančez na samitu lidera mediteranske Evropske unije u jugoistočnom španskom lučkom gradu Alikanteu.
Odluka da se nastavi projekat dolazi pošto je energetska kriza izazvana ratom u Ukrajini ubrzala evropske planove za jačanje obnovljive energije kao alternative ruskom gasu.
Koridor će učiniti Iberiju „glavnim energetskim čvorištem“ i činiće deo „evropske vodonične kičme“ omogućavajući bloku da pumpa vodonik preko kontinenta dok nastoji da proizvodi 10 miliona tona čistog vodonika godišnje i uvozi još 10 miliona tona do 2030. godine, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
„Vodonik je menjač igre za Evropu“, rekla je fon der Lajen. „Želimo da vodonik bude centralni deo našeg energetskog sistema u prelasku na klimatsku neutralnost.
Zeleni vodonik je napravljen od elektrolizera koji se napajaju obnovljivom energijom. Portugalski premijer Antonio Kosta rekao je da će obilje sunca i vetra na Iberijskom poluostrvu koji se koriste za obnovljive izvore energije učiniti proizvodnju vodonika konkurentnom.
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da bi naftovod mogao da se koristi i za slanje vodonika proizvedenog u Francuskoj iz nuklearne energije – takozvanog crvenog vodonika – u suprotnom smeru.
Rojters je ranije izvestio da bi podmorski deo cevovoda dužine 455 kilometara (280 milja) koštao oko 2 milijarde evra, što bi se povećalo na 3 milijarde u zavisnosti od rute.
Dodatni gasovod koji povezuje Španiju i Portugal koštaće 350 miliona evra, navodi se u dokumentu koji je dostavila Španija.
Podmorski deo biće poznat kao BarMar, dok će ceo koridor vodonika koji povezuje Španiju i Portugaliju sa Francuskom zvati H2MED, potvrdio je Sančez.
Sančez je rekao da će Francuska, Španija i Portugal aplicirati za fondove EU za plaćanje do 50% troškova H2MED-a. Druga polovina bi bila finansirana iz nacionalnih mreža tri zemlje, ali projekat takođe ima za cilj privlačenje privatnih investicija, dodali su izvori iz španske vlade.
Podmorski gasovod je predložen u oktobru kao zamena za takozvani projekat gasovoda MidCat preko Pirineja, za koji su se zalagale Španija i Portugal koji su rekli da bi mogao da ublaži trenutni pritisak na snabdevanje gasom.
Pariz se usprotivio tom planu, tvrdeći da su dva postojeća gasovoda preko Pirineja koji dele Pirinejsko poluostrvo od Francuske već nedovoljno iskorišćena.
Novi podvodni cevovod je prvobitno bio predložen da prenosi i prirodni gas, ali će sada prenositi samo vodonik kako bi ispunio kriterijume finansiranja EU, rekao je Kosta.
Neki posmatrači su skeptični u pogledu šansi za uspeh H2MED-a, a Faig Abasov, direktor programa transporta u Transport & Environment, nevladinoj organizaciji sa sedištem u Briselu, označio je da je to „oblekavanje prozora“ kako bi se smanjile političke tenzije koje je podigao MidCat.
„Ako već imate kopneni gasovod, zašto graditi podmorski gasovod?“ rekao je Abasov. „Španiji bi bilo bolje da izvozi morem.
