Naftne kompanije ponudile su u sredu 382 miliona dolara za prava na bušenje u Meksičkom zalivu nakon što su sudovi odbacili planove Bajdenove administracije da smanji prodaju radi zaštite ugrožene vrste kitova.
Aukcija je bila poslednja u nizu prodaje nafte i gasa na moru na osnovu zakona o klimi iz 2022. Dolazi u trenutku kada demokratska administracija predsednika Džoa Bajdena pokušava da se kreće između energetskih kompanija koje traže veću proizvodnju nafte i gasa i ekoloških aktivista koji žele da zaustave nova bušenja kako bi pomogli u borbi protiv klimatskih promena.
Kompanije uključujući Chevron, Hess i BP ponudile su ponude za više od 300 parcela koje pokrivaju 2.700 kvadratnih milja (7.000 kvadratnih kilometara), prema Birou za upravljanje energijom okeana Ministarstva unutrašnjih poslova SAD.
Iznos uspešnih ponuda u dolarima označio je nagli porast u odnosu na prethodnu prodaju u martu 2023., kada je Ministarstvo unutrašnjih poslova dodelilo zakup od oko 2.500 kvadratnih milja (6.500 kvadratnih kilometara) za 250 miliona dolara.
Sledeća prodaja biće obavljena 2025. godine, na frustraciju energetskih kompanija i republikanaca koji kažu da administracija ometa proizvodnju nafte u SAD.
Online aukcija u sredu je prvobitno bila zakazana za septembar, ali je odložena zbog sudske bitke nakon što je administracija smanjila površinu koja je dostupna za zakup sa 73 miliona hektara (30 miliona hektara) na 67 miliona hektara (27 miliona hektara) kao deo plana za zaštitu ugrozio Rajsovog kita.
Chevron, Shell Offshore, Američki institut za naftu i država Luizijana su tužili da ponište smanjenje površina i blokiraju uključivanje mera zaštite kitova u odredbe o prodaji zakupa.
Savezni sudija u jugozapadnoj Luizijani naredio je da se prodaja nastavi bez zaštite kitova, što je takođe uključivalo propise koji regulišu brzinu plovila i osoblje. Grupe za zaštitu životne sredine su uložile žalbu, ali je 5. apelacioni sud sa sedištem u Nju Orleansu prošlog meseca odbacio njihove argumente protiv prodaje i odbacio planove da je smanji.
Prodaja o zakupu bila je neophodna u skladu sa kompromisom sa demokratskim senatorom Džoom Mančinom iz Zapadne Virdžinije, pristalicom industrije nafte i gasa koji je dao odlučujući glas u korist značajnog zakona o klimi. Mera je odobrena samo glasovima demokrata u Kongresu. Prema uslovima koje je pregovarao Mančin, vlada mora da ponudi najmanje 60 miliona hektara nafte i gasa na moru u bilo kom jednogodišnjem periodu pre nego što može da ponudi zakup vetra na moru koji je deo njene strategije za borbu protiv klimatskih promena.
Samo mali deo parcela koje se nude na prodaju obično dobijaju ponude, u oblastima u kojima kompanije žele da prošire svoje postojeće aktivnosti bušenja ili gde predviđaju budući razvojni potencijal.
Administracija je u septembru predložila do tri prodaje nafte i gasa u zakup u Meksičkom zalivu u narednih pet godina i nijednu u vodama Aljaske. To je bio minimalni broj koji je administracija mogla legalno da ponudi ako želi da nastavi da širi razvoj vetrogeneratora na moru.
Grupe za zaštitu životne sredine kritikovale su petogodišnji plan kao „propuštenu priliku“ za zaustavljanje ekspanzije bušenja nafte i gasa u Meksičkom zalivu i rešavanje klimatskih promena.
„Nove operacije sa naftom i gasom (u Zalivu) samo će doneti više zdravstvenih rizika zajednicama na obali Meksičkog zaliva i usporiti našu tranziciju ka ekonomiji čiste energije“, rekao je advokat Earth Justice Brettni Hardi.
Industrija je u međuvremenu rekla da je potrebno više prodaje – i to ranije.
„U našoj naprednoj industriji, obezbeđivanje novih blokova zakupa je od vitalnog značaja za istraživanje i razvoj resursa koji su ključni za američku ekonomiju“, rekao je predsednik Nacionalne asocijacije industrije okeana Erik Milito. „Meksički zaliv je glavni ekonomski motor i oblast ulaganja, a ovo (prodaja zakupa) je bila poslednja šansa za kompanije da obezbede zakup u bliskoj budućnosti.“
Holi Hopkins, potpredsednica API-ja za upstream politiku, nazvala je prodaju u sredu „„pozitivnim korakom posle višestrukih odlaganja““ i napomenula da je generisala najveću vrednost u dolarima za ponude u skoro deceniju.
Rezultati pokazuju da industrija nafte i gasa „radi na zadovoljavanju rastuće potražnje i ulaže u dugoročnu energetsku bezbednost nacije“, rekao je Hopkins. „Baš kao što je današnja rekordna američka proizvodnja bila podržana investicijama i odlukama o politici donetim pre mnogo godina, nove mogućnosti zakupa su kritične za očuvanje američkog energetskog liderstva u decenijama koje dolaze.“
Ambicije administracije u vezi sa čistom energijom bile su otežane nedavnim otkazivanjem projekata, uključujući dva velika projekta vetra odložena prošlog meseca kod obale Nju Džersija i ranije otkazivanje tri projekta koji bi poslali struju u Novu Englesku.
