Generalna skupština Ujedinjenih nacija odobrila je u nedelju plan da okupi sve više podeljene nacije sveta kako bi se suočile sa izazovima 21. veka, u rasponu od klimatskih promena i veštačke inteligencije do eskalacije sukoba i rastuće nejednakosti i siromaštva.
„Pakt za budućnost“, koji ima 42 stranice, poziva lidere 193 države članice UN-a da pređu sa obećanja na stvarne akcije koje će uticati na živote preko 8 milijardi ljudi širom sveta.
Pakt je usvojen na otvaranju dvodnevnog „Samita za budućnost“ koji je sazvao generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš, koji se zahvalio liderima i diplomatama što su preduzeli početne korake i otključali „vrata“ ka boljoj budućnosti.
„Tu smo da vratimo multilateralizam sa ivice provalije,“ rekao je. „Sada je naša zajednička sudbina da prođemo kroz ovo. To zahteva ne samo dogovor, već i akciju.“
Šef UN-a je izazvao lidere: implementirajte pakt. Prioritizujte dijalog i pregovore. Okončajte „ratove koji razdiru naš svet“ od Bliskog istoka do Ukrajine i Sudana. Reformišite moćno Savet bezbednosti UN-a. Ubrzajte reforme međunarodnog finansijskog sistema. Omogućite prelazak sa fosilnih goriva. Slušajte mlade i uključite ih u donošenje odluka.
Sudbina pakta bila je neizvesna do poslednjeg trenutka. Toliko je bilo neizvesnosti da je Gutereš imao tri pripremljena govora – jedan za usvajanje, jedan za odbijanje i jedan u slučaju da situacija bude nejasna, rekao je portparol UN-a Stefan Dužarik.
„Niko nije zadovoljan ovim paktom,“ rekao je ruski zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Veršinin.
Samit je počeo njegovim predlogom amandmana koji bi značajno razvodnili pakt. Govoreći u ime 54 afričke nacije – koje su se protivile ruskim amandmanima – Republika Kongo je odgovorila predlogom da se o amandmanima ne glasa. Predlog je usvojen uz aplauz. Rusija je dobila podršku samo od Irana, Belorusije, Severne Koreje, Nikaragve, Sudana i Sirije.
Predsednik Skupštine Filimon Jang je potom stavio pakt na glasanje i udario čekićem, obeleživši konsenzus svih 193 države članice UN-a potreban za usvajanje.
Rusija je ostvarila značajan napredak u Africi – u zemljama poput Malija, Burkine Faso, Nigera i Centralnoafričke Republike – i odbijanje njenih amandmana na kontinentu, zajedno sa Meksikom, glavnom silom Latinske Amerike, neki su posmatrali kao udarac Moskvi, rekli su diplomate i posmatrači.
Jang je najavio pre govora svetskih lidera da će biti utišani nakon pet minuta – što je retka pojava u Ujedinjenim nacijama, gde su reči od velikog značaja. Među onima koji su nastavili da govore i nakon što su im mikrofoni isključeni bili su brazilski predsednik Luiz Inacio Lula da Silva, kuvajtski prestolonaslednik šeik Sabah Al-Ahmad Al-Džaber Al-Sabah i irski predsednik Majkl Higins.
Pakt za budućnost navodi da se svetski lideri okupljaju „u vreme dubokih globalnih transformacija“ i upozorava na „rastuće katastrofalne i egzistencijalne rizike“ koji bi mogli ljude svuda da dovedu „u budućnost stalne krize i kolapsa.“
Međutim, dodaje se, lideri dolaze u UN u trenutku nade i prilike „da zaštite potrebe i interese sadašnjih i budućih generacija kroz akcije predviđene Paktom za budućnost.“
Pakt uključuje 56 akcija po pitanjima kao što su iskorenjivanje siromaštva, ublažavanje klimatskih promena, postizanje rodne ravnopravnosti, promocija mira i zaštita civila, kao i jačanje multilateralnog sistema kako bi se „iskoristile prilike danas i sutra.“
Generalni sekretar Gutereš je istakao niz ključnih odredbi Pakta za budućnost i dva prateća aneksa, Globalni digitalni dogovor i Deklaraciju o budućim generacijama.
Pakt obavezuje svetske lidere da reformišu Savet bezbednosti sa 15 članova kako bi bolje odražavao današnji svet i „ispravio istorijsku nepravdu prema Africi,“ koja nema stalno mesto, kao i da se pozabave nedovoljnom zastupljenošću regiona Azije i Pacifika i Latinske Amerike.
Takođe „predstavlja prvi dogovoreni multilateralni korak ka nuklearnom razoružanju u više od decenije,“ rekao je Gutereš, i obavezuje na „korake za sprečavanje trke u naoružanju u svemiru i upravljanje upotrebom smrtonosnog autonomnog oružja.“
Globalni digitalni dogovor „uključuje prvi istinski univerzalni dogovor o međunarodnom upravljanju veštačkom inteligencijom,“ rekao je šef UN-a.
Sporazum obavezuje lidere da uspostave Nezavisnu međunarodnu naučnu komisiju unutar Ujedinjenih nacija kako bi se promovisalo naučno razumevanje veštačke inteligencije, njenih rizika i mogućnosti. Takođe obavezuje UN da pokrene globalni dijalog o upravljanju veštačkom inteligencijom sa svim ključnim akterima.
Akcije iz pakta uključuju i mere „za uspostavljanje trenutnog i koordinisanog odgovora na složene šokove,“ uključujući pandemije, rekao je Gutereš. A uključuje i „revolucionarnu obavezu vlada da slušaju mlade ljude i uključe ih u donošenje odluka.“
Što se tiče ljudskih prava, Gutereš je rekao: „Suočeni sa porastom mizoginije i smanjenjem reproduktivnih prava žena, vlade su se eksplicitno obavezale da uklone pravne, socijalne i ekonomske prepreke koje sprečavaju žene i devojčice da ostvare svoj potencijal u svim sferama.“
Osmnaest meseci pregovora o paktu predvodili su Nemačka i Namibija. Namibijski predsednik Nangolo Mbumbu rekao je da lideri moraju napustiti samit posvećeni putu ka miru – a ne onom koji vodi ka „ekološkoj katastrofi, sve većoj nejednakosti, globalnom sukobu, uništenju i porastu opasnih tehnologija koje ugrožavaju našu bezbednost.“
Nemački kancelar Olaf Šolc je upozorio da, ako se države ne ujedine i ne sprovedu više od 50 akcija pakta, „istorija će nas ne samo osuditi… već i mladi širom sveta.“
„Put je trnovit,“ rekao je. „Ali zar je ikada bilo drugačije?“
