Pregovarači iz više od 100 zemalja završili su u subotu sporazum UN o zaštiti otvorenog mora, što je dugo očekivani korak za koji ekološke grupe kažu da će pomoći da se preokrenu gubici morskog biodiverziteta i osigura održivi razvoj, prenosi ).
Pravno obavezujući pakt o očuvanju i osiguranju održivog korišćenja biodiverziteta okeana, o kojem se raspravlja već 15 godina, konačno je dogovoren nakon pet rundi dugotrajnih pregovora pod vodstvom UN-a koji su završeni u Njujorku u subotu, dan nakon prvobitnog roka.
„Brod je stigao do obale“, rekla je predsednica konferencije UN Rena Li posle poslednjeg dana razgovora u maratonu.
Sporazum se smatra ključnom komponentom u globalnim naporima da se 30% svetskog kopna i mora stavi pod zaštitu do kraja decenije, što je cilj poznat kao „30 sa 30“ dogovoren u Montrealu u decembru.
Ekonomski interesi bili su glavna prepreka tokom poslednje runde pregovora, koja je počela 20. februara, kada su zemlje u razvoju tražile veći udeo plena od „plave ekonomije“, uključujući i transfer tehnologije.
Sporazum o podeli prednosti „morskih genetskih resursa“ koji se koriste u industrijama poput biotehnologije takođe je ostao predmet spora do kraja, što je odugovlačilo razgovore.
Grinpis kaže da 11 miliona kvadratnih kilometara (4,2 miliona kvadratnih milja) okeana treba da se stavi pod zaštitu svake godine do 2030. da bi se ispunio cilj.
Vrlo malo otvorenog mora je podložno bilo kakvoj zaštiti, a zagađenje, zakiseljavanje i prekomerni izlov predstavljaju rastuću pretnju.
„Zemlje moraju formalno da usvoje sporazum i ratifikuju ga što je pre moguće da bi ga stupile na snagu, a zatim isporučile potpuno zaštićena okeanska utočišta koja su potrebna našoj planeti“, rekla je Laura Meler, aktivistkinja za okeane Grinpisa koja je prisustvovala pregovorima.
„Sat još uvek otkucava da isporuči 30 puta 30. Ostalo nam je još pola decenije i ne možemo da budemo samozadovoljni.“
