Više od 90 zemalja izrazilo je „duboku zabrinutost“ zbog nedavnih kaznenih mera Izraela protiv Palestinaca, koraka preduzetih kao odgovor na zahtev UN da Međunarodni sud pravde da mišljenje o izraelskoj okupaciji.
U saopštenju koje su Palestinci objavili u ponedeljak, potpisnici pozivaju na poništavanje izraelskih mera, rekavši da, bez obzira na njihov stav o rezoluciji Generalne skupštine, „odbacujemo kaznene mere kao odgovor na zahtev za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde.”
Izraelski ministar spoljnih poslova Eli Koen odbacio je njihovu izjavu u utorak. Besmislene izjave i potpisi nas neće sprečiti da donesemo ispravne odluke koje će zaštititi naše građane i obezbediti našu budućnost“, rekao je on.
Generalna skupština od 193 člana glasala je 30. decembra sa 87 za 26 i 53 uzdržana za rezoluciju kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da interveniše u izraelsko-palestinskom sukobu. Zahtev su promovisali Palestinci, a Izrael se žestoko suprotstavio. Iako presude Međunarodnog suda pravde nisu pravno obavezujuće, one mogu uticati na svetsko mišljenje.
Nova izraelska tvrdolinijaška vlada odgovorila je 6. januara, odobravajući korake za kažnjavanje Palestinaca u znak odmazde. Premijer Benjamin Netanjahu rekao je na sastanku svog kabineta da su mere protiv Palestinaca usmerene na, kako je rekao, „ekstremni antiizraelski“ korak u Ujedinjenim nacijama.
Vladin bezbednosni kabinet odlučio je da zadrži 39 miliona dolara od palestinskih vlasti i umesto toga prebaci sredstva u program kompenzacije porodicama izraelskih žrtava napada palestinskih militanata.
Takođe je odlučio da odbije iznos prihoda koji Izrael obično prenosi palestinskim vlastima u nedostatku novca za iznos jednak iznosu koji je prošle godine isplaćen porodicama palestinskih zatvorenika i onih koji su ubijeni u sukobu, uključujući militante umešane u napade na Izraelce. Palestinsko rukovodstvo opisuje isplate kao neophodnu socijalnu pomoć, dok Izrael kaže da takozvani Fond mučenika podstiče nasilje.
Kabinet bezbednosti je takođe direktno ciljao palestinske zvaničnike, rekavši da će uskratiti beneficije „vip osobama koje vode politički i pravni rat protiv Izraela“. Prvi pogođeni Palestinac bio je ministar inostranih poslova Riad Malki koji je 8. januara rekao da se vraća sa inauguracije brazilskog predsednika kada je obavešten da je Izrael ukinuo njegovu VIP dozvolu za putovanje, koja omogućava najvišim palestinskim zvaničnicima da lakše putuju u i iz okupiranoj Zapadnoj obali nego obični Palestinci.
Saopštenje objavljeno u ponedeljak potpisali su predstavnici arapskih nacija i 57-člane Organizacije islamske saradnje i 37 drugih zemalja — od kojih 27 iz Evrope, uključujući Nemačku, Francusku i Italiju, kao i Japan, Južna Koreja, Brazil, Meksiko i Južna Afrika.
Palestinski ambasador Ujedinjenih nacija Rijad Mansur pozdravio je izjavu podrške, rekavši za Asošiejted pres da smo „iskoristili svoja demokratska prava da odemo u Generalnu skupštinu na miran način, na legalan način, i postavili pitanje Međunarodnom sudu pravde da zatražimo savetodavno mišljenje. ”
„Ono što je zadivljujuće u vezi sa tom izjavom“, rekao je, jeste da su je potpisale neke zemlje koje su bile uzdržane ili su glasale protiv rezolucije kojom se pitanje upućuje sudu.
„Ali kazniti ljude zbog odlaska na Generalnu skupštinu prilikom usvajanja rezolucije je nešto drugo“, rekao je Mansur. „Zato su stali uz nas i protivili se ovoj politici izraelske vlade i zahtevaju da se ova odluka poništi.
On je predvideo da će više zemalja podržati tu izjavu kada Savet bezbednosti održi mesečni sastanak o Bliskom istoku sa fokusom na decenijama star izraelsko-palestinski sukob 18. januara.
