Finska je nedavno promenila svoju odluku o kvoti za prijem izbeglica iz zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom, vraćajući se na prethodnu praksu koja favorizuje većinske hrišćanske zajednice. Ova odluka, koja je objavljena u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova Finske, potvrđuje da će zemlja sledeće godine primiti 500 tražilaca azila, zadržavajući istu raspodelu izbeglica kao i 2024. godine.
Prema najnovijim informacijama, Finska će primiti izbeglice iz različitih delova sveta, uključujući avganistanske izbeglice iz Irana, Kongoance iz Ruande, Sirijce iz Turske i Venecuelance iz Perua. Takođe, planira se prijem izbeglica iz Libije u Ruandi, kao i hitna evakuacija za pojedince iz različitih nacionalnosti ili regiona.
Odeljenje za izbeglice posebno je istaklo da je fokus na najugroženijim grupama izbeglica. Ova odluka predstavlja preokret u politici zemlje, nakon što su mediji izvestili o mogućem povećanju kvote za većinske hrišćanske nacije. Međutim, ministri su demantovali ove navode, ističući da je prioritet pružanje pomoći ranjivim ljudima bez obzira na versku pripadnost.
Statistike pokazuju da je Finska tokom poslednjih decenija godišnje primila između 1.500 i 6.000 tražilaca azila, sa izuzetkom 2015. godine kada je zemlja suočena sa izbegličkom krizom koja je rezultirala dolaskom rekordnog broja izbeglica. Nakon toga, broj prihvaćenih izbeglica se stabilizovao, sa blagim povećanjem 2022. godine zbog situacije u Ukrajini.
U decembru 2023. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Finske je predstavilo novi program pod nazivom „pomoć dobrovoljnom povratku“, koji omogućava odbijenim tražiocima azila da dobiju finansijsku podršku ukoliko se slože da se vrate u svoje zemlje porekla.
