U saopštenju rumunsko ministarstvo navodi da, iako je Evropska komisija u junu preporučila Ukrajini da dobije status kandidata za pridruživanje EU, ono je takođe insistiralo da Kijev treba da uvede zakonske reforme „u vezi sa pravima pripadnika nacionalnih manjina. ”
Dalje je rečeno da „smatra žaljenjem što je zakon usvojen u nedostatku novih konsultacija sa Venecijanskom komisijom“, savetodavnim telom Saveta Evrope, koje se sastoji od nezavisnih stručnjaka za ustavno pravo.
„Takođe je za žaljenje što je zakon usvojen u nedostatku adekvatnih konsultacija sa predstavnicima rumunske zajednice u Ukrajini, na zahtev rumunske strane“, dodaje ministarstvo.
Navodeći da Bukurešt podržava „evropski put” Kijeva i razume želju da se ovaj proces ubrza, ministarstvo je navelo da je „neblagovremeno ubrzanje zakonodavnog procesa u ovoj oblasti značajno uticalo” na dijalog sa predstavnicima nacionalnih manjina.
Ministarstvo je posebno osudilo nejasne formulacije zakona o upotrebi jezika u obrazovanju i službenoj sferi.
Bukurešt je pozvao Kijev da se angažuje sa Venecijanskom komisijom i sprovede njene preporuke, s obzirom da nakon usvajanja, zakon o nacionalnim manjinama stupa na snagu za samo šest meseci.
Zakon daje nacionalnim manjinama u Ukrajini pravo na samoidentifikovanje, slobodu javnog udruživanja i mirno okupljanje. Takođe omogućava nacionalnim manjinama „privatno i javno, usmeno i pismeno“ da govore na svojim maternjim jezicima sve dok se time ne krši zakon.
Međutim, on takođe zabranjuje „popularizaciju i propagandu“ Rusije, kao i sve napore koji „neguju pozitivan imidž“ o toj zemlji. Pored toga, poslednjih godina ukrajinske vlasti su se angažovale u masovnoj kampanji da ojačaju ugled ukrajinskog jezika, istovremeno diskriminišući ruski, koji govori značajan deo stanovništva nacije, i jezike drugih nacionalnih manjina, što je dovelo do masovna reakcija javnosti.
