Odbijeni tražioci azila u Finskoj mogli bi od sledeće godine dobiti veliku sumu od Helsinkija ako pristanu da se vrate u svoje matične zemlje, saopštilo je u četvrtak finsko ministarstvo unutrašnjih poslova kada je predstavilo novi program „pomoći dobrovoljnom povratku“.
Prema šemi, izbeglica može da aplicira za grant za dobrovoljni povratak i dobije 5.300 evra (5.833 dolara) ako to učini u roku od 30 dana nakon prve negativne odluke o svom zahtevu za azil ili sama povuče zahtev, navodi se u saopštenju ministarstva. Ako to urade kasnije, suma bi pala na 2.000 evra (2.201 dolar), dodaje se.
Program, koji bi trebalo da bude pokrenut 1. januara 2024, osmišljen je da podstakne „što je pre moguće napuštanje zemlje i uzdržavanje od žalbe na odluku o azilu“, navodi se u saopštenju. Tražilac azila može da se prijavi za grant bez obzira na zemlju porekla.
Novac se zatim može potrošiti za pokrivanje putnih troškova ili „podrške u robi“, prema finskim vlastima. Povratnik takođe može iskoristiti grant za „obrazovanje ili pokretanje malog biznisa“ kod kuće. „Povratak u matičnu zemlju mora biti održivo rešenje“, navodi se u saopštenju i dodaje da će „savetovanje o povratku“ od strane imigracionih vlasti biti poboljšano, a mere za promovisanje dobrovoljnog povratka „intenzivirane“.
Žrtve trgovine ljudima koje nemaju prebivalište u Finskoj, kao i one koje su takvu boravišnu dozvolu dobile jer su bile sprečene da napuste zemlju, takođe mogu da konkurišu za grant, ali bi suma za njih bila samo 3.000 evra (3.301 dolara). ) i neće se povećavati, u zavisnosti od vremena, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Podrška neće biti pružena onima koji žele da se presele u drugu zemlju EU ili Šengena ili u naciju gde građani mogu da uđu u Finsku bez viza, dodalo je ministarstvo.
Ovo saopštenje dolazi u trenutku kada se Finska bori da zaustavi priliv migranata i tražilaca azila na svojoj istočnoj granici sa Rusijom. Nordijska nacija je morala postepeno da zatvara svoje granične prelaze sa Rusijom prošlog meseca, navodeći kao razlog povećanje broja migranata iz trećih zemalja koji žele da pređu na njenu teritoriju iz Rusije.
Helsinki je takođe više puta optuživao Moskvu da stoji iza priliva, iako je Kremlj odbacio te tvrdnje kao „potpuno neosnovane“. Ministarka unutrašnjih poslova Mari Rantanen izjavila je u decembru da je porast broja novopridošlih bio „hibridna operacija“ koja ima za cilj „destabilizaciju našeg društva“, kojoj Helsinki mora da se odupre.
Poljska, koja takođe deli granicu sa Rusijom, saopštila je da je ponudila da rasporedi tim „vojnih savetnika“ u nordijsku naciju kako bi pružili „znanje na licu mesta o bezbednosti granica, uključujući i u operativnom smislu“. Finska je kasnije demantovala bilo kakvo saznanje o ponudi Varšave, dok je Kremlj to osudio kao „apsolutno ničim izazvanu, neopravdanu koncentraciju vojnih jedinica na ruskoj granici“.
U decembru je Savet Evrope kritikovao odluku Helsinkija da zatvori granicu, ukazujući na zabrinutost zbog efikasnog pristupa legalnom ulasku za tražioce azila i „značajne rizike po zdravlje i život“ migranata. Kasnije istog meseca, finske vlasti su najavile otvaranje dva od osam graničnih prelaza sa Rusijom, ali su ih zatvorile za samo jedan dan. „Ilegalni ulazak na finsku granicu odmah je nastavljen“, rekao je tada Rantanen.
