SAD i njihovi saveznici razmišljaju o novim merama za definansiranje ruske ratne mašinerije, ali da spreče da troškovi energije porastu na nivoe koji bi predstavljali suviše ozbiljan udarac globalnoj ekonomiji, piše „Evropska istina”, prenosi Asošiejted pres.
Pošto postoji rizik da bi cene mogle još više da porastu kada na snagu stupi delimični embargo EU na naftu, SAD i njeni saveznici razmatraju stvaranje svojevrsnog kartela kupaca koji bi kontrolisali cenu ruske nafte. Lideri Grupe sedam ranije su se dogovorili da podrže ograničenje njene cene. Na taj način bi bilo moguće ostvariti dva cilja odjednom – da energenti ne poskupe i da Rusija za svoju naftu dobija manje i da ima manje novca za finansiranje rata.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen, koja je trenutno u poseti Aziji, pokreće ovo pitanje na sastancima. Posle njene posete Japanu u utorak, oni su u zajedničkom saopštenju sa svojim japanskim kolegom rekli da su se složili da razmotre takva ograničenja.
Istovremeno, da bi ideja bila delotvorna, važno je uključiti Indiju i Kinu, koje će održavati odnose sa Rusijom i posle 24. februara – jer ako se to ne uradi, Ruska Federacija će i dalje dobijati isto novac od drugih kupaca. U Ministarstvu finansija SAD smatraju da je realno postići dogovor sa ovim zemljama, jer bi de fakto svi kupci ruske nafte trebalo da budu zainteresovani da je kupe što jeftinije.
Džejk Salivan, savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost, prokomentarisao je da ako razne zemlje sveta počnu da određuju svoju maksimalnu cenu za koju su spremne da kupuju rusku naftu, a Ruska Federacija će zbog toga izgubiti značajan novac, onda će ovo neće značiti neuspeh sankcija, već uspeh ekonomskog pritiska, jer će obezbediti glavnu svrhu.
Među analitičarima se spekuliše da bi Rusija, ukoliko sprovede takvu ideju, mogla da pribegne merama odmazde i obustavi snabdevanje naftom onima koji je i dalje kupuju, pa je važno unapred biti pripremljen za ovaj scenario i imati alternativne dobavljače.
Podsetimo, Rusija je od 11. jula potpuno obustavila isporuku gasa Nemačkoj preko Severnog toka-1. Formalni razlog su planirani radovi na sanaciji, koji bi trebalo da budu završeni za 10 dana. Međutim, vlada strahuje da posle ovog perioda snabdevanje možda neće biti nastavljeno. Italija i Austrija su takođe smanjile isporuke.
Ranije u julu, šef Evropske komisije je upozorio na opasnost od potpunog prekida isporuke ruskog gasa u EU.
