Dok se lideri, zvaničnici i aktivisti spuštaju u Dubai na klimatske razgovore Ujedinjenih nacija kako bi razgovarali o spasavanju Zemlje, još jedna ekološka kriza je u blizini i izaziva zabrinutost među učesnicima samita, piše AP.
Opustošen skoro dvomesečnim napadom izraelskih vazdušnih napada i kopnenih borbi, veliki delovi Gaze su sravnjeni, poljoprivredna zemljišta su uništena, stabla maslina koja su stajala generacijama su spaljena, a vodni resursi koji se smanjuju. Stručnjaci upozoravaju da beli fosfor — hemikalija koja je nezakonita prema međunarodnom pravu za koju grupa za ljudska prava kaže da se koristi u izraelskim operacijama — takođe može biti štetan za životnu sredinu, uključujući vazduh i tlo. Palestinci su zabrinuti da bi zemlji moglo biti potrebno godinama da se oporavi, a aktivisti na samitu vezuju položaj stanovnika Gaze za klimatsku pravdu na globalnom nivou.
Generalni sekretar Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca Jagan Čapagejn upozorio je tokom samita da bi Gaza mogla „postati ekološka katastrofa“.
Ali sa uništenjem većeg dela infrastrukture u Gazi i izuzetno velikim ljudskim troškovima — preko 15.000 Palestinaca, uglavnom žena i dece, tamo je ubijeno od oktobra — nemoguće je da zemlja posveti klimi i životnoj sredini potrebnu pažnju, rekao je Hadel Ikhmais , stručnjak za klimatske promene pri palestinskim vlastima, u prvom paviljonu države Palestina na samitu.
„Imamo politike, imamo indekse, imamo… puno strategija i planova, dobro razvijenih. Ali sada moramo da preispitamo sve ono što smo radili poslednjih deset godina jer je ono što se desilo u Gazi uništilo sve“, rekla je ona. „Moramo da gradimo grad iznova.“
Pitala je: „O kakvoj klimatskoj pravdi govorimo dok su svi ljudi u Palestini ugroženi i njihovi životi izgubljeni?“
Voda u Gazi je dugo bila oskudna – ali rat je to učinio još akutnijim. Izrael je prekinuo vodovode i struju, što znači da postrojenja za desalinizaciju ne mogu da rade, što je dovelo do brojnih zdravstvenih i sanitarnih problema za stanovnike. Poljoprivreda u Gazi, uglavnom masline i agrumi, kao i druge biljke, desetkovana je zbog nestašice vode i devastacije zemlje.
Beli fosfor, za koji grupe za ljudska prava kažu da se koristio u gusto naseljenim područjima, nezakonit je prema međunarodnom pravu kada se koristi na civilima. Može zapaliti zgrade i spaliti ljudsko meso. Predstavlja zdravstveni rizik za preživele i može ući duboko u tlo i vodu.
Rat takođe izaziva zabrinutost za klimu: vojske širom sveta su odgovorne za 5,5% svih emisija gasova staklene bašte, prema Opservatoriji za konflikte i životnu sredinu i Naučnicima za globalnu odgovornost, a vojske nisu u obavezi da prijave ili smanje svoj ugljenični otisak.
Aktivisti za klimu, koji u velikoj meri podržavaju pozive na prekid vatre i pravdu za Palestince, usredsredili su ovo pitanje na proteste na pregovorima u UN. Kažu da je klimatska pravda — ideja da je spasavanje Zemlje od viših temperatura povezana sa pravednijim svetom za sve, posebno za najugroženije — neraskidivo povezana sa bezbednošću i slobodom Palestinaca koji žive pod izraelskom okupacijom, jer su obe krize podstaknute kolonizacijom i kapitalizmom .
„Borba Palestinaca je borba za samoopredeljenje, a klimatska pravda je borba za samoopredeljenje“, rekla je Ketrin Robinson, aktivistkinja za klimatske promene iz Južne Afrike. „Ne postoji klimatska pravda na okupiranim teritorijama. Nema klimatske pravde tokom rata i nema klimatske pravde tokom aparthejda.“
Ranija Harara, iz feminističke radne grupe MENA, složila se da klimatska pravda ide ruku pod ruku sa palestinskom solidarnostom.
„Ne možemo sedeti ovde i razgovarati o klimatskoj pravdi, a da ne govorimo o ljudskim pravima“, rekla je ona, uz aplauz publike na događaju u subotu.
Rat protiv Gaze takođe utiče na to koliko sredstava može biti preusmjereno na klimatske inicijative, rekao je Mohamed Adov, direktor Pover Shift Africa, istraživačkog centra za klimu i energiju sa sjedištem u Najrobiju.
Adov kaže da ratovi i sukobi troše preko potreban klimatski novac koji bi inače mogao biti veoma koristan da pomogne u zaštiti ugroženih zajednica od klimatskih katastrofa. Koristio je primer Ukrajine, gde kaže da su bilioni dolara poslani u vreme kada se međunarodna zajednica borila da mobiliše sto milijardi za klimatsko finansiranje.
„Demilitarizacija širom sveta mora biti ključna komponenta klimatske pravde“, rekao je Adov.
Najviši diplomata izraelskog ministarstva spoljnih poslova za Bliski istok, Oded Džozef, rekao je da je prioritet Izraela u ovom trenutku borba i zaštita njihovih civila, pri čemu se klimatske i ekološke krize rešavaju „kada ispunimo taj cilj“, rekao je on.
Rat je počeo 7. oktobra kada je u napadu na Izrael ubijeno 1.200 ljudi, a uzvratio je kažnjavajućim višenedeljnim vazdušnim napadom, a kasnije i kopnenim napadom na pojas Gaze kojem se nije nazirao kraj. U petak je okončano skoro jednonedeljno privremeno primirje.
Ali nakon rata, šira okupacija je i dalje štetna za napore ka klimatskoj i ekološkoj pravdi, kažu aktivisti.
„Klimatska pravda je neodvojiva od pravde za Palestince“, rekao je Dilan Hamilton, politički koordinator Saveza nevladine radikalne omladine. „Ne može biti klimatske pravde na okupiranoj zemlji.“
