Kada više od dvadesetak svetskih lidera iznese komentare na godišnjoj konferenciji Ujedinjenih nacija o klimi u sredu, mnogi će verovatno izneti detalje o iskustvu svojih nacija iz prve ruke sa katastrofalnim vremenom koje je dovelo do klimatskih promena.
To bi moglo uključiti pakistanskog premijera Šehbaza Šarifa, čija je nacija ove godine doživela smrtonosne poplave zbog monsunskih kiša za koje naučnici kažu da su postale teže klimatskim promenama. Pre samo dve godine, više od 1.700 ljudi je poginulo u velikim poplavama. Pakistan je takođe patio od opasnih vrućina, sa hiljadama ljudi koji su ovog proleća hospitalizovani sa toplotnim udarom, pošto su temperature porasle na 47 stepeni Celzijusa (117 Farenhajta).
Na listi govornika u sredu je i premijer Bahama Filip Edvard Dejvis. Kao i mnoge druge zemlje na globalnom jugu, Bahami su nagomilali dugove zbog vremenskih nepogoda povezanih sa zagrevanjem koje nisu izazvale, uključujući uragane Dorijan 2019. i Metju 2016. Lideri su tražili pomoć i novac od globalnog severa i nafte kompanije.
Na listi je i premijer Grčke Kirijakos Micotakis. Zajedno sa ostatkom južne Evrope, njegovu naciju ovog leta pogodili su uzastopni toplotni talasi nakon tri godine ispodprosečnih padavina. U Grčkoj je beda uključivala nestašicu vode, presušena jezera i uginuće divljih konja.
Predviđeno je da govore, između ostalih, lideri Italije, Tuvalua, Rusije, Maroka, Konga i državni sekretar Svete stolice — vlade Katoličke crkve.
Mnoga velika imena i moćne zemlje primetno su odsutne sa COP29 ove godine. To uključuje 13 najvećih zemalja koje zagađuju ugljen-dioksid – grupa odgovorna za više od 70% gasova koji zadržavaju toplotu emitovanih prošle godine – nedostaju. Najveći svetski zagađivači i najjače ekonomije — Kina i Sjedinjene Države — nisu poslale svoje prve. Ni Indija i Indonezija.
Ali britanski premijer Keir Starmer je bio tamo, i najavio je cilj smanjenja emisija od 81% na nivoima iz 1990. do 2035. godine, u skladu sa ciljem Pariskog sporazuma da ograniči zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa (2,7 stepeni Farenhajta) iznad predindustrijskog vremena. To je više u odnosu na 78% koliko je Ujedinjeno Kraljevstvo već obećalo.
Glavni fokus ovogodišnjih razgovora je finansiranje klime – bogatije zemlje nadoknađuju siromašnim zemljama štetu od vremenskih ekstrema klimatskih promena, pomažući im da plate da prebace svoje ekonomije od fosilnih goriva i pomažu im u prilagođavanju.
Dnevni red u sredu takođe uključuje ažuriranje Sporazuma o neširenju fosilnih goriva, ideju po uzoru na pokrete iz prethodnih sporazuma koji su nastojali da izgrade međunarodnu podršku za kontrolu nuklearnog oružja, zagađenja plastikom i hemijskog oružja. Pristalice kažu da bi sporazum mogao pomoći u zaustavljanju ekspanzije proizvodnje fosilnih goriva koja uzrokuje klimu, stvaranju plana za pravedno ukidanje nafte, gasa i uglja i ubrzanju prelaska na obnovljivu energiju.
Ideju su podržale zemlje i grupe uključujući Fidži, Kolumbiju, Vanuatu i Solomonska ostrva, starosedelačke nacije u Peruu, Svetsku zdravstvenu organizaciju i Evropski parlament.
