Frustrirani sporim tempom Međunarodnog krivičnog suda i odlučni da odgovorni za ubistva njihovih najmilijih ne ostanu nekažnjeni, Venecuelanci su podneli svoj slučaj zločina protiv čovečnosti federalnom sudu u Argentini, udaljenom skoro 5000 kilometara od kuće.
Ovo je prvi takav slučaj za Venecuelu pod represivnom vladavinom predsednika Nikolasa Madura. Savezni sud u Buenos Ajresu je u petak zaključio dvodnevno svedočenje venecuelanskih žrtava u okviru istrage o verovatnim kršenjima ljudskih prava koje su počinile snage bezbednosti 2014. godine, nakon što je Maduro preuzeo vlast.
Ranije ove godine, argentinski tužioci su odlučili da ožive krivičnu prijavu podnetu 2023. godine od strane Klunijeve fondacije za pravdu u ime preživelih i članova porodica ubijenih u, kako advokati nazivaju, „sistematskom planu“ države za suzbijanje neslaganja.
Tužioci su izjavili da su zločini koje su počinili visokorangirani pripadnici Nacionalne garde Venecuele bili „ekstremne ozbiljnosti“ i da zahtevaju hitnu istragu.
Nekoliko ljudi je doletelo iz Venecuele na prvo pretpretresno ročište, koje je počelo u četvrtak u Argentini — zemlji koja se suočila sa sopstvenim ratnim zločinima i postala posvećena gonjenju ratnih zločinaca koji deluju van njenih granica.
„Oni koji svedoče su ljudi koji su dugo tražili pravdu u Venecueli i stigli su do kraja gde mogu da odu“, rekla je Iasmine Čubin, pravni zastupnik u Klunijevoj fondaciji, neprofitnoj organizaciji koju su osnovali Džordž i Amal Kluni, koja pruža besplatnu pravnu podršku žrtvama kršenja ljudskih prava. „Oni nastavljaju da se bore da odgovorne pozovu na odgovornost, i to je dovelo do toga da podnesemo ovaj slučaj.“
Bezbednosne snage su koristile oštru taktiku da suzbiju masovne antivladine proteste — hapšenje, mučenje i ubijanje onih koji su osumnjičeni za neslaganje. Najmanje 43 osobe, uključujući bezbednosne zvaničnike i demonstrante, ubijene su u tom obračunu 2014. godine.
Venecuelanci su se borili da izazovu Madura u svojoj zemlji, gde pravni stručnjaci kažu da slučajevi protiv vlade često kažnjavaju niže službenike dok štite one na vlasti.
Međunarodni krivični sud je 2018. godine otvorio početnu istragu o zloupotrebama u Venecueli — nakon upućivanja bez presedana od strane pet latinoameričkih zemalja i Kanade — ali godinama kasnije, istraga ostaje u ranoj fazi.
U martu je Haški tribunal odbio žalbu Venecuele, potvrdivši svoju odluku da istraži navodne zločine počinjene u zemlji. Madurova vlada negira optužbe za zločine velikih razmera i kaže da već interno razmatra neke navodne zloupotrebe.
Advokati za ljudska prava širom sveta sve više vode slučajeve na nacionalnim sudovima prema onome što se naziva principom univerzalne nadležnosti, rekavši da se MKS često kreće presporo da bi imao efekta u realnom vremenu na aktuelne događaje.
„Kapacitet MKS-a je ograničen jer može da obradi samo nekoliko slučajeva“, rekao je Čubin. „Razmeri zločina u Venecueli, koji obuhvataju hiljade smrtnih slučajeva i brojna druga kršenja, poput progona, proizvoljnog pritvora, mučenja i seksualnog nasilja, zahtevaju širi pristup.“
Argentina se ističe u regionu po neobično povoljnim rezultatima u primeni principa univerzalne nadležnosti u istrazi navodnih zločina protiv čovečnosti počinjenih u Španiji, Nikaragvi i Mjanmaru.
Fondacija je saopštila da je odlučila da podnese svoj slučaj u Argentini zbog blizine zemlje Venecueli, njene velike zajednice venecuelanskih imigranata i širokog tumačenja univerzalne nadležnosti, produkta njene tranzicije ka demokratiji 1983. godine.
Prema zakonskom principu, ni okrivljeni ni tužioci ne moraju da budu stanovnici zemlje u kojoj se vodi suđenje. Fondacija je odbila da pruži detalje o podnosiocima pritužbi koji su svedočili, navodeći opasnosti sa kojima se suočavaju u Venecueli.
Advokati su ohrabreni brzinom kojom je Argentina odlučila da pokrene istragu – samo mesec dana nakon podnošenja žalbe. Iako je malo verovatno da će slučaj dovesti do hapšenja uoči izbora u Venecueli 28. jula, svaki rizik od spora u argentinskim sudovima mogao bi da zaseni glasanje.
„U zavisnosti od situacije sa univerzalnom jurisdikcijom, možda ćete tražiti simbolične rezultate. To nije naš slučaj“, rekao je Ignacio Jovtis, viši programski menadžer u Klunijevoj fondaciji za pravdu. „Veoma smo odlučni da stvari dovedemo do kraja i postignemo konkretne rezultate.“
Tužioci se nadaju da će visoki bezbednosni zvaničnici Venecuele biti izručeni i da im se sudi u Buenos Ajresu. Fondacija je odbila da javno imenuje optužene, ne želeći unapred obavestiti o slučaju protiv njih.
Višesatna saslušanja iscrpila su tužioce, od kojih su se mnogi slomili dok su pričali o užasima koje su preživeli, rekao je Čubin. Ali na sudu u Buenos Ajresu u petak, rekli su da osećaju nešto poput nade.
