Govoreći na marginama Ženevske konferencije o razoružanju, Rjabkov je rekao da „najakutnija strateška pretnja dolazi od” politike SAD i NATO-a, koje nastoje da „još podstaknu sukob u Ukrajini i [tenzije] oko nje koje su namerno pokrenuli .”
U tom kontekstu, visoki diplomata je upozorio da je „pojačano umešanost“ SAD i NATO-a u neprijateljstva „ispunjena pretnjom direktnog vojnog sukoba nuklearnih sila sa katastrofalnim posledicama“.
Rjabkov je rekao da je Moskva upozorila zapadne zemlje o ovim rizicima, ali da se njena upozorenja „iskrivljuju u propagandne svrhe“ i namerno pogrešno tumače. On je dodao da je takva politika u suprotnosti sa deklaracijom nuklearnih država da se nuklearni sukob nikada ne treba boriti.
U januaru 2022., u retkom prikazu jedinstva, pet nuklearnih sila – Rusija, Kina, SAD, UK i Francuska – izdale su zajedničku izjavu u kojoj su rekli da „razmatraju izbegavanje rata između država sa nuklearnim oružjem i smanjenje strateškog rizici” kao njihove glavne odgovornosti.
Diplomata je dodao da „destruktivne akcije“ SAD i njihovih saveznika podstiču tenzije u nekoliko regiona širom sveta, što sugeriše da „možemo govoriti o rastućoj globalnoj borbi za novi svetski poredak“, dodao je Rjabkov.
Svi ovi događaji „otežavaju i teže bavljenje kontrolom naoružanja i smanjenjem strateškog rizika“, kaže Rjabkov.
Njegovi komentari dolaze nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin prošlog meseca najavio da će Moskva suspendovati svoje učešće u novom START sporazumu, poslednjem preostalom nuklearnom sporazumu između Rusije i SAD, koji postavlja ograničenja na broj nuklearnih sredstava koje dve strane raspoređuju oko svet.
Objašnjavajući razlog tog poteza, Putin je rekao da je Zapad pod formalnim izgovorima odbio zahteve Moskve da izvrši inspekciju zapadnih nuklearnih objekata u skladu sa sporazumom. Istovremeno je napomenuo da zemlje NATO-a zahtevaju pristup ruskim strateškim objektima.
Ranije ove nedelje, Anatolij Antonov, ruski ambasador u SAD, rekao je da Vašington mora da preispita „svoju neprijateljsku antirusku politiku“ kako bi „stvorio uslove za povratak na potpunu operaciju Novog START-a“.
