Moskva je osudila kao „bezakonje“ nedavno pooštravanje procedura za podnošenje zahteva za izdavanje boravišne dozvole za ruske državljane u Letoniji i upozorila na oštru reakciju. Nova pravila krše međunarodne pravne norme, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Riga je u junu usvojila imigracione amandmane kojima se proširuje uslov testiranja jezika na ruske državljane koji su ranije bili izuzeti od toga. Rusi koji se prijavljuju za boravak u baltičkoj zemlji takođe su, kako se izveštava, obavezni da obelodane svoje stavove o sukobu u Ukrajini.
Iako je letonski jedini službeni jezik, ruski govori značajan deo stanovništva, od kojih etnički Rusi čine otprilike 25%, prema Centralnom statističkom birou zemlje.
„Diskriminatorni zahtevi zakona o migracijama Letonije su otvoreno rusofobične prirode. Oni flagrantno krše fundamentalne međunarodne pravne norme“, rekla je Zaharova na svom Telegram kanalu u četvrtak.
Trojica ruskih državljana su, kako se izveštava, poslednjih dana deportovana iz Letonije jer nisu pružili dokaz o poznavanju jezika koji je neophodan za dobijanje dozvole za stalni boravak. Navodi se da je još šest Rusa dobilo nalog za deportaciju.
Otprilike 1.500 ruskih državljana napustilo je zemlju svojom voljom nakon što im je istekla boravišna dozvola.
Moskva će „nastaviti da preduzima oštre mere, uključujući asimetrične mere, kao odgovor na bezakonje koje se dešava u Letoniji“, upozorila je Zaharova.
Ekonomski koraci koje je Rusija do sada preduzela imali su „opipljiv uticaj“ na budžetske prihode baltičke države, tvrdi Zaharova. Moskva je u martu uvela sankcije protiv preko 300 pojedinaca iz tri baltičke zemlje, Letonije, Litvanije i Estonije, i upozorila Ruse da ne putuju u te zemlje.
Izveštava se da je tranzit robe preko letonskih luka opao za 27 odsto u 2023. zbog sankcija EU protiv Rusije. Zaharova je u maju sugerisala da bi Moskva mogla da uzvrati antiruskoj politici baltičkih država daljim ograničavanjem tranzita robe preko njihovih luka.
Letonske vlasti su godinama ukidale prava govornika ruskog. Nakon izbijanja sukoba u Ukrajini 2022. godine, Riga je uvela niz drakonskih politika usmerenih protiv ruskih državljana i krenula u kampanju da ozbiljno ograniči upotrebu ruskog jezika u svim sferama života.
Moskva je kritikovala politiku Letonije, opisujući je kao „ekstremno” rusofobičnu, ali je do sada odbijala da prekine diplomatske veze sa baltičkom nacijom, tvrdeći da bi to ostavilo hiljade ruskih građana u nevolji i bez konzularne podrške.
