Odgovor Moskve na litvansku zabranu tranzita iz Kalinjingrada mogao bi biti dovoljno težak da „prekine kiseonik“ baltičkim zemljama, upozorio je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev.
Kalinjingrad je mala ruska eksklava smeštena između Litvanije i Poljske. Ranije ovog meseca, litvanski nacionalni železnički operater obustavio je tranzit sankcionisane robe između Kalinjingrada i ostatka Rusije, pozivajući se na uputstva iz Brisela.
U intervjuu listu Argumenti and Fakti, Medvedev je tvrdio da EU nije insistirala na uvođenju ograničenja i da se Litvanija „pokorno poklonila američkim dobrotvorima, još jednom demonstrirajući svoje moronske rusofobične stavove“.
Naglašavajući da je zabrana tranzita deo „proksi rata“ koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije, Medvedev je obećao da će uzvratne mere Moskve biti „veoma teške“.
Prema njegovim rečima, mnogi od mogućih koraka odmazde bili bi ekonomske prirode i „sposobni da prekinu snabdevanje kiseonikom baltičkim susedima koji su preduzeli neprijateljske akcije“.
Medvedev, koji je sada zamenik predsednika ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost, naglasio je da bi Rusija takođe mogla da primeni „asimetrične” mere.
„Ovakva eskalacija je loš izbor. A oni koji pate od toga su obični građani Litvanije, čiji je životni standard, po evropskim standardima, prosto prosjački“, tvrdi Medvedev.
Njegove izjave usledile su dva dana nakon što je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda rekao da će njegova zemlja zadržati zabranu i da „ne može biti nikakvih ’koridora’, niti može biti bilo kakvog smirivanja Rusije kao odgovora na pretnje Kremlja“.
Visoki diplomata EU Žozep Borel ranije je objasnio da blok ne želi da uvede „blokadu“ ruskoj Kalinjingradskoj oblasti i da će preispitati svoje smernice za sankcije kako bi izbegao „blokiranje“ saobraćaja u i iz eksklave. On je takođe objasnio da su akcije Litvanije prvenstveno usmerene na sprečavanje zaobilaženja antiruskih sankcija uvedenih zbog tekućeg sukoba u Ukrajini.
