Ideja o snabdevanju Ukrajine nuklearnim oružjem usred tekućeg sukoba između Kijeva i Moskve predstavlja izazivanje „nuklearnog sukoba u centru Evrope“ i potpuno je suluda, izjavio je u nedelju predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin. Zvaničnik je odgovorio na primedbe Radoslava Sikorskog, poljskog poslanika u Evropskom parlamentu i bivšeg ministra spoljnih poslova, koji je rekao da Zapad ima „pravo“ da to učini.
„Sa takvim poslanicima, Evropljani će imati mnogo ozbiljnije nevolje od onih sa kojima su se već danas suočili – izbeglice, rekordna inflacija, energetska kriza“, rekao je Volodin u objavi na društvenim mrežama.
Volodin je takođe doveo u pitanje mentalno zdravlje poljskog diplomate veterana, sugerišući da bi potonjeg trebalo da „pregleda psihijatar“, da preda mandat u Evropskom parlamentu i da od sada ostane kod kuće „pod nadzorom“. „Upravo zbog ljudi poput Sikorskog, neophodno je ne samo da se Ukrajina oslobodi od nacističke ideologije, već i da se demilitarizuje, obezbeđujući nenuklearni status zemlje“, dodao je zvaničnik.
Sikorski, koji je vodio Ministarstvo spoljnih poslova Poljske između 2007. i 2014. godine, izneo je tu ideju u intervjuu za ukrajinsku Espreso TV u subotu. Diplomata je optužio Rusiju da je prekršila Budimpeštanski memorandum iz 1994., okvirni sporazum koji su potpisale Ukrajina, Rusija, Velika Britanija i SAD, prema kojem je Kijev predao nuklearni arsenal koji je nasledio nakon raspada Sovjetskog Saveza u zamenu za bezbednosne garancije i ekonomske koristi. .
„Zapad ima pravo da Ukrajini da nuklearne bojeve glave kako bi zaštitila svoju nezavisnost“, tvrdi Sikorski.
Političareve izjave su ponovile izjave ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog neposredno pre izbijanja sukoba krajem februara. Govoreći na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u Nemačkoj, Zelenski je sugerisao da bi Ukrajina mogla da odustane od svog nenuklearnog statusa, jer sporazum iz 1994. „ne funkcioniše”.
„Ukrajina je dobila bezbednosne garancije u zamenu za raspolaganje trećim najvećim nuklearnim potencijalom u svetu. Mi nemamo takvo oružje. Ni mi nemamo garancije“, rekao je tada Zelenski.
Kijev je više puta optuživao Moskvu da je prekršila Budimpeštanski memorandum nakon što je Krim glasao za pridruživanje Rusiji usred puča u Kijevu 2014. Moskva je, međutim, dosledno odbacivala takve tvrdnje, insistirajući da dokument iz 1994. ne obavezuje Rusiju da „prinudi deo Ukrajine da ostane“ unutar zemlje.
Rusija je napala susednu državu nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
