Pretpretresno veće MKS-a (Međunarodnog krivičnog suda) zaključilo je da Mongolija nije sarađivala u hapšenju i predaji Vladimira Putina i uputilo pitanje Skupštini država članica, navodi se u saopštenju za javnost MKS.
„Danas, 24. oktobra 2024., Pretpretresno veće II Međunarodnog krivičnog suda („MKS“ ili „Sud“) utvrdilo je da je Mongolija, propustivši da uhapsi gospodina Putina dok je bio na svojoj teritoriji i da ga preda Sudu, nije postupio u skladu sa zahtevom Suda da sarađuje u ovom pogledu suprotno odredbama Rimskog statuta („Statut“), čime je sprečio Sud da vrši svoje funkcije i ovlašćenja u smislu člana 87(7) Statuta. S obzirom na ozbiljnost propusta Mongolije da sarađuje sa Sudom, Veće je smatralo da je neophodno da predmet uputi Skupštini država članica“, navodi se u saopštenju.
Veće kaže da su države članice i one koje priznaju nadležnost Suda dužne da uhapse i izruče osobe za koje postoji nalog MKS, bez obzira na službeni položaj ili nacionalnost. Prema članu 86 Rimskog statuta, sve države ugovornice će u potpunosti sarađivati sa Sudom kako bi održale njegov mandat.
Veće je podsetilo i da Sud obavlja funkcije koje odgovaraju opštim interesima međunarodne zajednice vršeći nadležnost nad najtežim međunarodnim zločinima, koji uključuju teške povrede osnovnih normi međunarodnog prava.
Vredi napomenuti da Mongolija priznaje jurisdikciju MKS-a, koji je izdao nalog za Putinovo hapšenje u martu 2023. Stoga je, kao država potpisnica Rimskog statuta, bila obavezna da uhapsi Putina po njegovom dolasku u posetu zemlji. .
Kako je Ukrinform ranije preneo, Međunarodni krivični sud je u martu 2023. izdao nalog za hapšenje Putina pod optužbom za ratne zločine, uključujući ilegalnu deportaciju dece iz Ukrajine i ilegalno odvođenje Ukrajinaca u Rusiju. Međutim, 3. septembra se šef Kremlja Vladimir Putin sastao sa mongolskim kolegom u Ulan-Batoru.
Ovo je bila prva Putinova poseta zemlji koja je ratifikovala Rimski statut i koja je bila dužna da uhapsi ruskog lidera po nalogu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu u vezi sa ruskim ratnim zločinima počinjenim u Ukrajini.
Mongolija je objasnila njihov neuspeh tako što je priznala situaciju energetske zavisnosti, što je otežalo hapšenje ruskog diktatora po nalogu MKS.